Njen muž Rob bio je konzervativnije obučen – u Skechers patikama, farmerkama i polo majici, ali kako su mi se približavali, mogla sam da vidim da je uložio u lepo skrojjene farmerke koje nisu bile vrećaste niti bezoblične. Imao je obrijanu glavu i nosio je uredno podšišanu bradicu s brkovima. Bio je vrlo zgodan, sa blistavim očima, čistom kožom i savršenim zubima.
„Hej, ti si sigurno Dejna!“ oduševljeno je rekla Džen. Bila je najmanje petnaest centimetara niža od svog muža, moglo bi se reći i sitna. Imala je dugu, ravnu, plavu kosu koja joj je sezala do pola leđa, prodorne plave oči i pune, napućene usne. Dopali su mi se oboje odmah i očajnički sam pokušavala da ne zurim u Dženine obilne grudi, koje su se napinjale pod njenim pripijenim prslukom.
Dok sam ustajala, Džen me čvrsto zagrlila, za šta je morala da se digne na vrhove prstiju, jer sam prilično visoka – oko 178 cm. Rob je, s druge strane, uzeo moju ruku i poljubio je, što me je malo zatitralo. Seli smo i razmenili ljubaznosti. Naručili smo smešno skupe kafe. Osetila sam da smo svi pomalo nervozni, ali smo se ubrzo opustili i počeli da ćaskamo, smejemo se, pa čak i da flertujemo.
„Nema šanse da imaš pedeset godina, Dejna“, smejala se Džen. „Ma daj, reci nam koliko zaista imaš godina.“
„Dvadeset dve“, našalila sam se. „Šta da vam kažem? Imala sam težak život.“
Saznala sam da su Džen i Rob oboje u drugom braku, da su oduvek živeli lokalno i da imaju odraslu decu koja žive negde drugde. „Kuća je sada tako tiha“, rekao je Rob. „Pa, osim kad se Džen zabavlja, onda su ti potrebni štitnici za uši.“ Rekli su mi da vole vino, kinesku hranu, mačke, crnu čokoladu i skijanje. „I kožu, za Džen“, dodao je Rob. „Kao što možeš da primetiš.“
Ispričala sam im sve o sebi, nisam ništa izostavila, uključujući i svoj razvod. „Nisam ponosna na ono što sam uradila“, rekla sam, „ali sada pokušavam da izgradim novi život za sebe. Sumnjam da ću se ikada više udavati, ali to me neće sprečiti da se malo zabavim.“ Nisam propustila onaj pogled koji su Džen i Rob razmenili. Ako je ovo bio intervju, dobila sam posao.
Još smo malo ćaskali, popili još kafa i shvatili da su prošla tri sata otkako smo se upoznali. Ništa nije rečeno, ali svi smo uživali u opuštenoj, prijatnoj dinamici među nama. Rob mi je još jednom uzeo ruku, pogledao me i rekao: „Gledaj, Dejna. Ti si tačno naš tip osobe. Karte na sto; oboje smo ludi za tobom. Hajde da zamenimo brojeve i pozovemo te kod nas kako bismo te zaista upoznali. Kako si u subotu uveče?“
Subota uveče, kuća Džen i Roba u Stabingtonu
Izašla sam iz Ubera, čestitala vozaču na tome što je prekršio baš svaki saobraćajni zakon u jednom putovanju i zakoračila ka vratima Džen i Roba. Kažem ‘zakoračila’ jer su čizme dobuta koje sam kupila dan ranije imale jako visoku potpeticu. Izgledale su fantastično na meni, pomislila sam. Noć pre sam se samozadovoljavajući ‘zadovoljila do daske’ dok sam ih nosila kod kuće.
Odlučila sam da kopiram Dženin stil, pa otud čizme. Nosila sam crne najlonke koje se drže samolepljivom gumom, kratku kožnu suknju i crni bezrukavi lajkra top sa naramenicama. Našminkala sam se dosta i namazala svoj omiljeni sjajni tamnocrveni karmin. Ako nisam bila dovoljno zgodna za njih, onda niko nikada neće biti.