Nisam joj rekla da bih verovatno i to uradila, toliko mi je seks bio potreban. Umesto toga, rekla sam: „U redu, hajde da uđemo unutra, u moju radnu sobu, i pogledamo taj tvoj sajt.“
Da kažem da mi je ‘Zrele Veze’ otvorio oči bilo bi nedovoljno. Jednostavno nisam imala pojma da takav svet postoji. Istina, članarina nije bila jeftina, ali sve se činilo tako daleko od poznatih sajtova za upoznavanje koje sam prethodno bezuspešno probala.
Do kraja večeri, prijavila sam se pod korisničkim imenom ‘Foxy Lady Titchfield’ (to je bilo mesto gde živim), ‘oživela’ sam svoju kreditnu karticu, ali sam morala da čekam da moja prijava bude odobrena.
Ipak, uspela sam da postavim opis sebe. Pisalo je: „Imam pedeset godina, biseksualna sam žena, tražim odraslu zabavu s muškarcima, damama ili parovima. Otvorena sam za sve osim skatologije, incesta i gej muških aktivnosti. Razvedena sam i napaljena sam do daske. Putovaću na bilo koju poštansku oznaku koja počinje sa PO ili SO. Takođe, mogu da budem domaćin. Probajte me! FLT xx.“
Mesec dana kasnije
Moram priznati da sam bila razočarana. Prošao je mesec dana otkako sam se prijavila na ‘Zrele Veze’, a niko odgovarajući se nije pojavio. Naravno, dobila sam nekoliko poruka, ali ne ono čemu sam se nadala. Činilo se da neki ljudi jednostavno ne umeju da čitaju, na primer gospodin koji je želeo da me prekrije svojim izmetom, a onda ima seks sa mnom. Bljak!
Imao sam još jednog muškarca, za koga se tvrdilo da ima sedamdeset i neku godinu, koji je želeo da glumim njegovu majku, dok bi on glumio mog tinejdžerskog sina. To se takođe nije dešavalo. Bilo je možda pola tuceta kontakata od dominantnih muškaraca koji su mi obećavali neku vrstu ekstremne discipline. Njihova korisnička imena su uvek bila nešto poput ‘Gospodar lutaka’, što je zapravo ime albuma benda Metalika.
Uzdahnula sam i prijavila se na sajt, nadajući se mnogo, ali očekujući malo. Imala sam poruku od korisničkog imena ‘Nesan u Stabingtonu’. Ja živim u Tičfildu, dok je Stabington udaljen pola milje. Otvorila sam poruku. Pisalo je: „Zdravo, lisice. Mi smo Džen i Rob, venčani par iz vaše neposredne blizine. Dopao nam se vaš opis profila i voleli bismo da vas upoznamo. Ako pristanete, možemo se naći na kafi negde lokalno i videti šta će biti. Javite nam se. xx“
Srce mi je poskočilo, a vagina mi je zadrhtala od uzbuđenja. Poslala sam im poruku sa predlogom gde da se nađemo, ali sam rekla sebi da ne dižem očekivanja. Ljudi nisu uvek ono što predstavljaju da jesu, a čak i da jesu, možda nam se nećemo dopasti. Ipak, šta sam imala da izgubim?
Tri dana kasnije sedela sam u Starbucks kafiću u obližnjem tržnom centru. Rekla sam Džen i Robu da ću nositi svoju omiljenu staru crnu kožnu bikersku jaknu. Sumnjala sam da će Starbucks biti mesto okupljanja pravih bikera, tako da su me lako mogli prepoznati. Kljucala sam od iščekivanja, uprkos tome što sam govorila sebi da možda neće biti nikakve hemije među nama.
Čim je Džen ušla na vrata, primetila sam je. U jednoj poruci je rekla da voli da nosi kožu, uvek crnu i uvek usku. Držala se svog slova. Nosila je crne čizme do gležnja sa visokom potpeticom, fantastične kožne pantalone koje su pripijale uz telo kao druga koža, sa kaišem na koji su bile ušivene šnalice, i crni kožni prsluk bez rukava. Zamalo sam doživela orgazam samo je gledajući.