Moji bajkeri, kada ih covek pogleda, mozda se i najezi na trenutak, jer prvo sto ugleda jesu kozni prsluci bez rukava i ruke gole, izsarane sa bezbroj slika. Neke od tih slika za njih imaju posebno znacenje…neke su simboli teskih vremena, neke uspomene na drage im osobe, neke predstavljaju bitne prekretnice u njihovim zivotima. Mada ima i onih slika koje ne znace ama bas nista, ali su tu da popune recimo preostalo mesto na ruci, cisto da ne bude ,,rupe,,. Heheh slatki su moji drugari i ja njih ne vidim kao nakaze i frikove, vec vrlo srcane i dobre ljude kakvi zapravo i jesu. A to sto se oni saraju, pa neka im je. Sto da ne. Sta fali. Verujem da svet oni vide kroz slike, kroz boje i umetnost, i da im ta osobina upravo probudjuje i onu ljudskost i covecnost. Volim moje bajkere.
U nasem klubu, na jednom zidu stoji od pamtiveka jedna slika koja se meni narocito dopadala. Na slici je tocak motora, a oko njega plamen. Zapaljena guma i malo traga otopljene gume na asfaltu. Slika nije nista posebno, ali kad god udjem u klub prvo nju vidim, i nekako je postala deo mene. Kada drugima pricam o klubu, o drugarima o nekom desavanju, pred ocima mi je prvo ta slika pa onda sve ostalo. Mozete vec pretpostaviti da mi se javila zelja da ta slika bude na mom telu.
Kada sam jedne kisne veceri prolazila ulicom gde su sve sami ducani i tezge, primetih da iz jedne jos bije svetlo. Tattoo shop je jos radio i to je bilo to. Resila sam da udjem i trazim da mi urade sliku.
Udjoh i jos ne rekoh ni dobrovece, momak, koji je stajao za pultom i brisao ruke o peskir, viknu
,,Ne radimo vise, dodjite sutra,,.
Stajala sam samo par trenutaka onako kao u vakumu i ko zna kako sam ga ja gledala kada je ponovo momak progovorio:
,, Ah ne gledaj me tako, slamas mi srce. Dodji i reci sta si htela mlada damo,, . I razvukao je lep osmeh na jako lepom licu. Osmehnuh se i ja i onako kroz zube rekoh da zelim jednu malu slicicu…. Nije komplikovana….cak sta vise jako prosta…
,,Reci curo sta zelis,, .
Izvadih iz zadnjeg dzepa lepo presavijen papir na kome sam nacrtala sama onu sliku sa zida moto kluba, onako kako sam najbolje umela i pokazala mu je.
,,Evo…tocak, plamen i malo traga od gume na putu…nista vise,,.
On je pogledao sliku, pa je mene osinuo pogledom koji je sada bio nesto drugaciji,nekako ispitivacki. Kaze: ,,
A reci mi, gde zelis da istetoviras tocak,,.
Neki blagi sram mi je protutnjio kroz telo i udario u glavu i obraze pa oborih pogled, ali ipak izustih da zelim sliku bas na donjem delu stomaka, ispod pupka u desnu stranu i poceh da mu pokazujem rukom to mesto.
,,Dobro, ne moras sutra dolaziti za tu malu slicicu, mozemo je uraditi sad. Hajde, svuci pantalone i lezi tamo na onaj sto, ja sam za minut spreman i pocinjemo.,,
Srecna sto cu dobiti tetovazu jos koliko odmah pojurih ka stolu, ali opet me neke stege uhvatise, posto moram skinuti farmerice. No hajde kada sam vec tu, nema povratka. I skidoh farmerice, odlozih ih na neku malenu stolicu i legoh na krevet prekriven nekim orandz carsafom. Prisao je kroz neki trenutak i ovaj momak,na rukama je imao rukavice i montirao pistolj za tetoviranje. Da li je primetio da sam napeta, verovatno, ipak su ovi ljudi delom i psiholozi, te je poceo da me zapitkuje o svemu i svacemu, ne bi li me makar malo opustio. I tako kroz razgovor saznaje da sam deo bajker tima, da volim voznju, miris benzina, kozne jakne i teksas farmerice, i da sam eto resila da i ja imam jednu sliku ali malenu i na skrivenom mestu da je ne moze niko videti. Samo ja. Na tu moju recenicu, on se samo osmehnuo i rekao da krece da crta. Morace prvo olovkom jer posle nema ispravki. Rekoh ,,Ok, kako god smatras da treba,,. I poceo je crtati po donjem delu stomaka ali primetila sam da se nekako muci. Stalno je izvrtao i krivio ruku, okretao glavu, mrstio se. Ja cutim i cekam. Na kraju, podigavsi pogled koji se susreo s mojim rekao je ovako:
