Nova komsinica u kraju … par puta sam je usnimio, joj prelepa onako sva vitka, sto kazu noge do vrata, graciozna, ma prava vila, kestenjasta duga kosa, pa onako loknasta na kraju, uvek u nekim minicima, stiklama, elegancija na visokom nivou … Nisam nikako mogao da joj pridjem, nikako da se namestim ni u prolazu, stalno sam je vidjao sa prozora kada je dolazila od nekud, kada izadje iz njenog juga… Cak sam par puta kada dodjem s posla cekao tako po sat dva da izadje pa kao da joj ja nesto pridjem ali nikako… Tako su prolazili dani nedelje, poceo sam da sumnjam da me je sreca skroz napustila … Poceo sam cak i kafu da pijem na prozoru samo da bih je video … Onda mi je sinula genijalna ideja … Resio sam da joj polomim stop svetlo, nije skupo, a ostavicu moj broj telefona, kako bih joj nadoknadio stetu …
Sta sam naumio to sam i uradio, uvece u gluvo doba noci sam joj razbio stopaljku, a vec sam kupio novu, ostavio poruku sa izvinjenjem i brojem telefona … Sutra sam ceo dan cekao da pozove, 500 puta sam gledao da nemam neki propustemi poziv, i tako cekao i cekao, kad predvece na telefonu nepoznati broj …
– “Halo”rekoh, skoro pa histericno rekoh, s druge strane prelep barsunast glas
– “Dobro vece, ostavili ste poruku na mom autu … mislim steta nije velika, ne morate da se opterecujete, resicu ja to bez problema … “
– “ne ne ne “rekoh ja “nikako evo ja sam vec i kupio stopaljku, stvarno se izvinjavam na neopreznosti nadam se da vas nisam nasekirao, eto mogu kad god zelite da sidjem i montiram novu stopaljku ”…
– “Pa dobro “rece ona, “Kada ste vec kupili, evo sutra je subota pa ujutru kad god vam odgovara posto ne radim “…
– “Odlicno rekoh, ni ja ne radim, evo negde oko 10, moze? “ …
Sve je bilo dogovoreno, a ja tu noc nisam mogao da zaspim, smisljao sam strategiju zavodjenja do sitnih sitnica …
Probudio sam se sredio, namirisao i onako napirlitan kao siparica izasao do njenog auta, sacekao malo kad evo i nje, u uskim farmerkama, cizmicama sa stiklom, u uskoj jaknici malo raskopcanoj, braon bodi sa malo vecim dekolteom …
– “Ja sam Milena, stvarno nisi morao da se cimas,nije nikakva steta”,
– “Ma nikakav problem kad sam vec napravio stetu ja cu to da resim”i bacih se na posao, za 4-5 minuta sam zavrsio posao … “eto kao novo”rekoh joj,
– “Puno ti hvala rece ona”, “stvarno nisi morao da se cimas “ …
– “ma to je nista, mogli bi na kafu ako si raspolozena … “
srce mi je tuklo htelo je da iskoci, svaku rec sam izvlacio iz petnih zila a trudio sam se da budem cool …,
– “jao izvini, ali sad mi dolaze neki rodjaci, moze neki drugi put, mozda cak i veceras” rece ona i totalno me ohladi … “Moram u kupovinu sad, zovi me imas moj broj “
i ode onako graciozno, zanosno, ruseci mi svaku nadu … Bio sam siguran da sam skroz promasio temu, da nema sanse, ali sam cvrsto resio da je veceras pozovem, cak sam resio da je povedem negde na veceru …
Pozvao sam je negde oko pola 6, “Zdravo, Marko ovde, znas onaj sto ti je ostetio auto … “ joj koji sam kreten pomislio sam “ hoces li … mislim imas li malo vremena … reko da odemo negde na neku klopu … “
