Nada je bila žena stara oko 30-tak godina. Radila je u mom preduzeću kao sekretarica kod generalnog direktora. Bila je strašno nemarna u poslu, besnela je i vikala na kolege, na posao je kasnila i do dva sata, ali to nije bio razlog da bude otpuštena, niti da joj se smanji plata koja je po nekim glasinama bila pored gazdinih i šefovskih plata najača, zato što je generalni direktor bio njen stric.
Pošto je bila u srodstvu sa generalnim ponašala se kao jedan i jedini gazda, a njen ženskasti ujak je sve to ignorisao.
Njen fizički izgled je bio posebna priča. Iako starija žena izgledala je bolje i seksipilnije od bilo koje devojke.
Na ne tako vitkom telu (imala je malo sala po stomaku i nogama, ali to joj je savršeno stajalo), ocrtavale su se ogromne, moglo bi se reči eksplozivne grudi, veličine veće dinje. To su bile grudi za mastanje i svi vozači u firmi, a medju njima i ja su maštali kako ih mese i kako bi zarili glavu u njih.
Ona je to znala i zato je oblačila uvek neke polutesne košulje koje se kopčaju na jedno ili dva dugmeta, ili bele bodi majice ili haljine sa dubokim dekolteom, tako da kada bi je čovek video krenule bi mu pljuvačka na usta.
Sočne bradavice koje su se više nego upadljivo ocrtavale dizale su maštu u nebesa. Plava izšatirana kosa i svetlo plave oči su upotpunjavale erotičnu sliku o njoj.
Plata u celom kolektivu je kasnila već dva meseca i bilo je teško sastaviti kraj sa krajem. Neki ljudi su imali kod kuće i po troje dece koje je trebalo nahraniti. Ne mogavši više da izdržimo organizovali smo se i krenuli u strajk, zahtevajući povišicu, bolje uslove i redovnu platu.
Nakon dva dana štrajka pao je dogovor da krenemo u pregovore sa gazdom i strajkački odbor je izabrao mene, pošto sam bio energični mladić kome je prvom i pala na pamet ideja o organizovanju štrajka.
Pošto je naša daktilografkinja otkucala zahteve i uslove koje su potpisali svi radnici krenuo sam u gazdinu kancelariju.
Nakon predjena dva sprata, ugledam poluotvorena vrata u predsoblju te stim ulazim bez kucanja. U ogromnoj kancelariji sredjenoj sa kožnim nameštajem i luksuzom ugledam te seksipilne oči sekretarice Nade. Na sebi je imala belu košulju zakopčanu na jedno dugme sa dubokim dekolteom.
– Dobar dan, gospodjice Nado, prijavite me kod Siniše, imam zakazan razgovor kod njega u ime strajkačkog odbora preduzeća.
Umesto uobičajnog “Dobar dan”, ona se namrsti i poče vikati na mene histeričnim glasom.
– Šta ti meni dobar dan, jel znaš ti za pravilo da kad se ulazi u neku prostoriju da se obavezno kuca
– Znam -rekoh- ali ulazna vrata su bila poluotvorena i nemam razloga da kucam.
– Sad ćes ti mene da učis bontonu, mene što sam proputovala pola sveta, i videla silne ljude da podučavas bontonu!!!
– Dobro, izvini ako sam te uvredio – rekoh smirenim i staloženim glasom – nisam hteo namerno. Reci Siniši da sam dosao.
– Kao prvo on za tebe nije Siniša, nego Gospodin Generalni Direktor – reče ona visokim tonom – kao drugo reci mi razlog zašto hoćes da se vidis s njim.
– Slušaj Nado, kao prvo on dobro zna zašto želim da se vidim sa njim i to je važno…
– Znam ja, hoćete veće plate, malo vam je 10.000 dok ljudi rade i za 3. Svi ste vi razmaženi.
– Ej! republički prosek plate je 16.000, ljudi dole imaju i po troje dece a ne primaju platu već dva meseca, dok ljudi u drugim firmama imaju i po 30.000, i nemoj i ti da mi solis pamet, primljena si ovde preko debele veze i imaš platu jaču od trojice vozača zajedno. Prijavi me više kod Siniše, neću više da se raspravljam sa tobom.
Već sam počeo i ja da podižem glas i bio sam vidno uznemiren a pregovori jos nisu ni počeli, ali ona je zato bila uporna.
