Ta subotnja noć koju smo proveli u iznenađujuće dobrom swingu sa Ninom i Jovanom još je više učvrstila naš odnos, iako to neko može teško da razume. Međusubno poverenje je bilo i više nego odlično, a i porodično smo funocionisali sjajno.
Dobro, sa manjim problemima, ali ništa što bi narušilo taj naš sklad i savršeno funkcionisanje, pa skoro na svim poljima. U seksu da ne pominjem! Idealno! Jedostavno smo razdvojili seks sa drugima osobama kao zadovoljstvo od nekog eventualnog povezivanja sa tim i takvim ljudima. Znali smo da prosto nema šanse da ili ona ili ja takvog partnera – partnere, doživimo kao mogućnost za neku vezu, neko vezivanje. Oni su u tim situacijama bili samo objekti za zadovoljenje naših potreba, želja, ideja, nešto u čemu smo oboje uživali. Ali smo bili jedno prema drugom maksimalno otvoreni. Ako bi neko poželeo ili ostvario seks sa nekim drugim, dogovor je bio da se to kaže. Bez okolišavanja, ustručavanja, samo direktno: „dušo, tucala sam se tad sa tim likom, parom“ i to je to!
Nakon dešavanja sa Ninom i Jovanom, neko se vreme nismo sa njima čuli, jer smo bili zauzeti poslovima i obavezama.
Jednog dana dođe Bojana sa posla i reče mi:
„Duškić, imam ponudu za neki posao, vanrednu zaradu na samom jugu, dole (ne bi da pominjem grad). Verujem da nije loša zarada“
„Posao? Kakav posao? Ne znam o čemu govoriš.“
„Znaš da sam ranije imala trgovačku firmu? E, kroz poslovanje sa tom firmom, ušla sam u mnoge tajne vođenja poslovnih knjiga.“
„Dobro.. I šta sad sa tim? Otvaraš firmu za knjigovodstvo na jugu… Gde, šta, kako?
„Polako, polako… Ne otvaram ja nikakvu firmu. Nego, danas me zvao moj bivši poslovni partner, čovek je nekad kupovao robu kod mene. Mislio da i dalje imam neku firmu, pa me se setio i pozvao jer mu treba pomoć. U razgovoru, reče mi da se muči sa poslovnim knjigama, ne ide mu to od ruke, a knjigovođa koga je imao jednom ga izradio pa onda ga inspekcija odrala od kazne. I oterao knjigovođu. Sad ne zna kako da reši nagomilane probleme oko poslovanja, pa me pita za savet. Naravno, ja se ponudim da mu to rešim, uz proviziju, razume se! Kaže, platiće koliko tražim.“
„A koliko je to para, koliko se to plaća?“
„Kao prvo, nije para, nego evra! Hahahaha… Velika razlika! Koliko je – ne znam dok ne vidim koliko ima posla. Ako ima mnogo, biće i više evrića. Sumnjam da može ispod 50 evra za jedan odlazak, plus putni troškovi“ – reče moja draga.
„A jesi ti sigurna da ćeš znati to?“
„Ja da ne znam?? Nema toga u knjigama što ja ne znam i ne umem da rešim!“
„Dobro, slažem se.. Ako misliš da je to OK, ako hoće da plati, a ti znaš da uradiš, što da ne. Lova uvek dobro dođe! Kad si planirala da ideš da to radiš?“
„Ne znam još uvek, moram da vidim sa njim. Ja ću mu reći da bi mogli u petak. Dođem sa posla, malo se odmorim i predveče idem dole. Ako hoće tada. Koliko znam, on je napravio neki solidan motel.“
„More, pazi ti da ti on ne pokaže kvalitet i lepotu svojih soba i omrsi se…. hahahaha….“ – rekoh, smejući se.
„Molim te, šta se u tom slučaju može loše desiti? Video si, žena ti se zna kvalitetno i dobor jebati, plus mogu da izdržim dosta.. Da ne kažem i više muških. Čisto sumnjam da je on takav… Ali ako bude tako nešto, neka ponuda, pa biće više love! Ništa nema džabe ni kod babe! Dobro, de, nisam baš baša… Stara koka! Hahahaha…“
„Jebote… nećeš mi reći da bi se pojebala sa njim za lovu?!“
„Ne za lovu… Ali za posao i zadovoljstvo da! A opet, ako časti neku lovicu… Nisam luda da ga odbijem. Eeeeej… zajebavam se, ludače! Kakav seks! Idem da odradim to i uzmem neki evro. Ako već ide – super!“
„Ako ti tako kažeš – OK.“