Tih dana sam prolazio kroz veoma težak period svog života. Bio sam u finansijskoj krizi i nisam imao ni nagoveštaj ideje kako da se izvučem iz toga. Živeo sam u Londonu, gde sam se sklonio od Slobinog “lepog života i švedskog standarda”, i dobro sam se snalazio sve do tog leta.
Povratak u domovinu jednostavno nije dolazio u obzir iako pomenuti lik više nije bio među živima. Presedeo sam čitavo popodne u jednom pabu pokušavajući da smislim neko rešenje uz pivo i cigarete ali takvo se šta nije naziralo na horizontu. Odvukao sam se u stan negde oko osam uveče. Zaključao sam vrata za sobom kada je zazvonio telefon. Nisam baš goreo od želje da se javim i učinio sam to samo zato što mi je zvonjava išla na nerve. U stvari, tih dana mi je sve išlo na nerve.
“Zdravo Aco. Nataša ovde.” Čuo sam iz slušalice.
Nisam pojma imao koja Nataša iako mi je glas u tom trenutku bio donekle poznat. Prelistavao sam osobe sa tim imenom u glavi ali niti jedna Nataša mi nije pala na pamet. Moju uzaludnu potragu prekinuo je njen glas.
“Deda Mirko je umro Aco.”
Tada sam shvatio da je u pitanju moja rođaka, sestra od strica tačnije, i nisam znao šta da kažem na to. Moj dolazak na sahranu jednostavno nije dolazio u obzir, ako se ima u vidu moja katastofalna finansijska situacija.
Srećom Nataša nije čekala da bilo šta kažem već je nastavila.
“To je svakako loša vest, ali ima jedna dobra. Nas dvoje smo jedini naslednici njegove celokupne imovine. To je kuća i sedamnaest jutara zemlje. Veoma kvalitetne. Znaš, raspitivala sam se malo.”
“Kada se to desilo?”
“Sinoć. Sutra je sahrana.”
“Ne znam da li ću uspeti da stignem.”
“Nema veze i ako ne stigneš. Hoću samo da sledećeg ponedeljka budeš ovde. Imam dva zainteresovan kupca i volela bih da budeš tu kada se to bude prodavalo.”
“To je već izvodljivo. O kojoj cifri pričamo Nataša?”
“O četerdeset hiljada evra. Nije ti teško da izračunaš koliko je pola od toga.”
Naravno da nije. Dogovorili sme sve i prekinuli vezu. Bilo mi je žao deda Mirka ali tih dvadeset hiljada je rešavalo sve moje probleme. Osmehnuo sam se, sipao sebi piće i tek tada shvatio koliko sam bio napet tih dana. Zavalio sam se u fotelju i razmišljao o svemu po malo. Biće lepo videti ponovo rodno mesto. Najviše sam u stvari razmišljo o Nataši. Nas dvoje smo bili generacija. Bila je ubedljivo najbolja riba u školi. Siguran sam da nije bilo pubertetlije u to vreme koji nije vežbao desnicu zamišljajući je. Naravno, i ja sam bio pripadnik tog plemena. Nataša je imala najveće i najlepše sise od svih devojčica u to vreme. Bila je i višlja od njih. Igrala je košarku za školski tim i uvek se nekako isticala u gomili. Pored toga bila odličan učenik. U srednjoj školi je naletela na jaču konkurenciju među ribama, ali je i tamo bila u prvih pet bez ikakve sumnje. Zanimalo me je šta je ostalo od svega toga. Čuo sam da se udala i da ima petogodišnju ćerkicu. Nataša je bila stomatolog i koliko sam tada znao imala je privatnu ordinaciju.
U dogovoreni dan pojavio sam se u rodnom gradu. Vrlo brzo sam primetio da se ništa nije promenilo, kako to u proviciji obično biva. Čuo sam se sa Natašom i dobio poziv da je posetim u njihovoj kući. Pojavio sam se na pragu sa cvećem, parfemom, bocom viskija i nekom lutkom za malu i vrlo se prijatno iznenadio kada mi je Nataša otvorila vrata. Kod nje se kao u gradu ništa nije promenilo. Bila je u nekoj pamučnoj trenerci, koja joj se pripijala uz telo, sjajno ističući njene obline. Talasastu, crnu kosu koja joj je padala na ramena zamenila je duga i ravna, koja joj je dopirala skoro do polovine leđa. Sa svojih trideset i dve bila je i dalje lepa, zrelija i, imao sam utisak, izgledala bolje nego što sam je pamtio. Za razliku od nje suprug joj je bio čista katastrofa. Bio je debeo, ćutljiv i nekako smotan. Jedan od onih tipova koji gde padnu tu i ostanu. Naravno, radio je kao kacelarijskoi pacov u nekoj ubi bože firmi i to je bilo sve. Klasičan seljober kojima uvek nekako padnu šaka dobre ribe. Devojčica je srećom bila sva na Natašu. Lepa, fino vaspitana i već tada se dalo zaključiti da će biti visoka kao mama. Proveo sam prijatno veče sa njima i pored tunjavog muža. Dogovorio sam sa Natašom pregled zuba kod nje u ordinaciji za sutrašnji dan i oprostio se od njih nešto pre ponoći. Deda Mirkova imovina je trebala biti prodata prekosutra.
Nastavi Pricu Super je
Najbolje je kada sve ostaje u obitelji.
I ja sam prosao slicno…cista perverzija..
Kako ćete prodati kuću kad nije završena ostavinske rasprava. Kako je kupac tako brzo pristao da kipi kuću a zemljišne knjige nisu provedene. Deda se nije ni ohladio vi prodajete sve. Mogao si je jebati i bez dijela priče o prodaji kuće.