Pogledavali smo se cijelu večer ali nismo prozborili još ni riječi jedan s drugim… bila je malo čudna situacija ali uobičajena za nas… kad bi se inače sreli bile su to obične rečenice dvoje bivših ljubavnika… koji su se jako voljeli a onda je čaroliju razbijena jednom običnom glupošću, trenutnom slabošću… a povratka više nije bilo… jer onaj koji je bio prevaren nije htio da mu se objasni, nije više htio ljubav jer se osjećao izdano…
i s pravom se tako osjećao, ali sama sebi sam rekla – ako mi se ikad pruži prilika pokazat ću mu da mi je žao što sam ga tako povrijedila…
kad sam te vidjela da krećeš u mom pravcu srce mi je počelo lupati ko ludo… mislila sam da će iskočiti iz mog tijela i razbiti se u tisuće komadića kada si prošao pokraj mene i otišao na terasu… još sam neko vrijeme stajala tako razočarana a onda sam pomislila: „jebi ga, sad mi je šansa da s njim malo popričam“ i krenula odlučnim korakom prema terasi… leđima si bio okrenut prema meni pa me nisi mogao ni vidjeti, ali sam sigurna da si osjetio moj dolazak na terasu jer ti se tijelo ukočilo… prišla sam ti s leđa, pozdravila i pitala mogu li malo ostati s tobom…ti si me samo pogledao, nisi ništa rekao, pa sam se stala pokraj tebe… šutjeli smo neko vrijeme, nismo znali što bismo si rekli u oči dok smo jako razgovorljivi preko chata…
Po glavi mi se motalo tisuću varijanti što bi mogla napraviti, ali misao da odem nije mi niti jednom pala na pamet… pa sam se sagnula i prošla ispod tvoje ruke i stala ispred tebe… kao kad si bio naslonjen rukama na ogradu a ja sam ti bila u zagrljaju… pogledao si me i dalje šuteći pa sam te upitala “smetam?“ a ti si umjesto odgovora samo odmahnuo glavom… a meni je to bilo dovoljno da se ohrabrim za ono o čemu sanjam… pridigla sam se na prste i svojim usnama nježno dotaknula tvoje usne i zadržala ih tako par sekundi… tvoje se tijelo opustilo čim su nam se usne spojile… kao da govori „to je to, to je ono što trebam“… rukom sam ti prešla preko lica i kroz kosu pa te ponovo poljubila… vrhom jezika sam prešla rubom tvojih usana koje si ti malo otvorio… dovoljno da ti gurnem jezik u usta… počela sam te ljubiti a mene je odmah lupila davno zaboravljena vrućina od tvog dodira… zagrlila sam te oko vrata jer mi se to učinilo normalnim u tom trenutku, jezik sam ti stavila u usta i gurnula ga duboko… da vidiš koliko ozbiljno mislim i želim tvoje tijelo noćas… prihvatio si igru a mislio si da ćeš je moći prekinuti… moj je jezik kružio unutar tvojih usta, istražujući tako dobro poznatu nutrinu…vrhom sam jezika prešla preko tvojih zubi pa sam se odmaknula da te zamolim da se ljubiš sa mnom…
napokon si primio moje lice u svoje dlanove, palčevima prešao preko mojih usana… zatvorila sam oči i uživala u tebi… tvojem disanju… tvojim dodirima…a kad si svoje usne približio mojima, srce mi je lupalo sto na sat… nježno si me poljubio, stavio jezik u moja usta i počeo tražiti moj jezik… kad su se napokon sreli, kao da je došlo do neke eksplozije… jezici su nam se isprepletali, više nismo znali ni gdje su nam ruke, nije nas bilo briga da li nas neko gleda ili ne… dugo smo se ljubili kao da je to jedino što znamo, i jedino što želimo raditi…
