Tih dana smo koristili poslednje lepe dane Miholjskog leta. Želeći da dograbimo što više lepog vremena pre duge zime, neko moje društvo je organizovalo roštilj na jednoj vikendici izvan grada.
Sastali smo se već oko 10 sati pre podne. Društvo je bilo izabrano, tako da je provod bio odličan. Bilo je tu svega, što obično bude kada se roštilja. Pored dobre klope i cuge, dan je protekao u zezanju i zabavi.
Pošto je bila nedelja, a većina u društvu je sutradan imala obaveze na poslu, društvo je krenulo da se razilazi mnogo ranije nego što sam očekivao. Na kraju, već negde oko tri sata, društvo se je razišlo. Ostali smo samo domaćini i ja. Iako su oni insistirali da ostanem i prenoćim tu kod njih na vikendici, ja sam rešio da krenem. Pozdravio sam se sa prijateljima i krenuo motorom ka gradu.
Vozao sam se tako ka gradu i uživao u lepom vremenu i vožnji. Kad, iza jedne krivine, naišao sam na auto pored puta. Usporio sam. Bio je to prelep sportski kabriolet sive boje. Pored njega je cupkala žena duge crne kose. Očigledno je bilo da je bila u kvaru. Zastao sam tik pored nje, skinuo kacigu i javio se:
– Dobar dan.
– Dobar dan – reče ona nervozno i dalje pokušavajući da nekoga dobije na mobilnom.
– Da li vam treba pomoć?
Ona nervozno baci mobilni na sedište auta i okrete svoje prelepo lice ka meni.
– Joj, ne znam šta da radim..
– Ako nemate koga, recite kako da vam pomognem? Možda da vas odbacim do grada…
– Molim vas. Muž mi je u inostranstvu, a kum je nedostupan…
– A u čemu je problem? – upitah odmeravajući njenu vitku figuru. Bila je to jako zgodna žena. Negovana i lepa.
– Ne znam… Stala sam ovde da obavim jedan poziv, i auto se je ugasio. Posle toga nije hteo da upali…
– Ništa… Ja se baš nešto puno ne razumem u opravke, a i nemam alat. Jedino mogu da vam ponudim prevoz do grada.
– Može… Baš vam hvala što ste stali…
– Nema na čemu – rekoh i izvadih kacigu za nju iz kofera.
– Pre vas je prošlo bar desetak automobila, i nijedan peder nije hteo da stane…
– Nemojte se nerviarati… Brzo ćemo biti u gradu i sve će biti rešeno.
Tako je i bilo. Nakon pola sata lagane vožnje ušli smo u grad. Zastao sam pored prve bašte na koju smo naleteli. Ona spusti svoje prelepe noge na zemlju i upita me:
– Zašto smo ovde zastali?
– Prvo bi mogli da popijemo po jedno piće, a i niste mi rekli kuda da vas odvezem.
– Odlično… – reče ona i sjaha sa motora. Tom prilikom odiže nogu i ja joj videh gaćice roze boje. Ne znam zašto već me je to napalilo.
Sedeli smo u hladovini lepe bašte i cugali. Dragana je bila jedna sasvim prijatna i lepa osoba. Bila je svesna svoje lepote, a verovatno i kvaliteta u krevetu, te nije radila ništa u životu. Njen muž, uspešni biznismen, koji je često bio na putu, plaćao joj je sve moguće tretmane, od solarijuma, frizera, manikira do teretane. Njeno je bilo samo da lepo izgleda.
Kroz razgovor ona je to meni iz ne znam kog razloga rekla. Znači bila je svesna svoje pozicije, i to joj je odgovaralo. Inače, Dragana, kako joj je bilo ime, je bila riba prelepog tela. Sise, guza, noge sve joj je bilo potaman. Onako kako svaki muškarac samo poželeti može. Tada joj zazvoni mobilni i ona se javi:
– Kume… Pa bio si nedostupan… Opet nešto mlado prcaš – reče ona kroz osmeh.
Onda pauza, verovatno joj se kum pravda.
– Ne. Da. Na par kilometara od vikendice mi je stao auto. Ne znam razlog.
Opet pauza. Kum govori.
– Dovezao me je jedan ljubazni gospodin i ja sam sada u gradu. Ti vidi i organizuj da nekako dofuraš auto, dok Mile ne dodje. – Mile joj je bio suprug.
– Ok. Javi mi šta si uradio. Čujemo se večeras – reče ona i odloži telefon u tašni.
– Izvini – obrati se konačno meni – Morala sam da kumu objasnim o čemu je reč. On će sada rešiti problem.
Nastavili smo da cugamo i pričamo. Razgovor je bivao sve opušteniji. Njeno prelepo telo i grleni osmeh na moje upadice su me sve više palile i tog trenutka sam rešio da pokušam da je osvojim. Prilika mi se sama ukazala.
U jednom trenutku, Dragana stavi svoju tašnicu u krilo i poče da pretura po njoj.
– Izgleda da mi je nestalo cigareta… – reče ona i dalje preturajući po torbici.
– Evo imam ja… Slobodno uzmi…
Tada ona izvadi smotuljak iz svoje torbice i krišom mi ga pokaza. Bojala se da je neko sa susednih stolova ne vidi.
– Uh… kako bih sada izduvala ovaj džoint…
– Ne bi valjda ovde..?
– U tome je i problem…
Brzo sam ukapirao i krenuo u ofanzivu.
– Možemo kod mene. Imam cugu i u kombinaciji sa tvojom travom, eto nama zabave…
– Hajdemo… – reče ona, vrati džoint u tašnicu i ustade.
Uskoro smo bili kod mene u stanu. Sedeli smo u dnevnom boravku, cugali piće i duvali travu. Dragana se je sada skroz opustila i počela polako pod dejstvom trave da se raskalašno ponaša. U jednom trenutku reče:
– Meni je jako vruće, zar ti ne radi klima?
– Nemam klimu… Ne volim je…
– Onda ću morati da se skinem…
– Samo pod jednim uslovom…
– Ha… ti si prvi muškarac u mom životu koji mi postavlja uslov da se skinem. Koji?
– Da se i ja skinem…
– Ha… ha… – grleno se nasmejala – Naravno da može…
Uhvatila je svoju mini haljinu za donji …rub i čas posla je svukla sebi preko glave. Sedela je tako sada samo u tangama i brusu roze boje. Bila je prelepa. Nisam mogao da odvojim pogled od njenog prelepog polunagog tela.
– Hajde šta čekaš? – prenu me ona – Skidaj se. Nije valjda da se stidiš?
Ustao sam i zbacio svu garderobu sa sebe. Ostao sam samo u tesnim boxericama.
– Oho… macane… – reče ona mazno, dobrano pod uticajem trave i alkohola – pa ti uopšte ne izgledaš tako loše…
– Boga mi i ti si dobra mačka…
– Koliko dobra?
– Pa… jako dobra…
– Da, ali koliko… daj neku ocenu… – navaljivala je ona.
– Dovoljno dobra da bih te pojebao – ispalio sam ja. Bio sam siguran da su je alkohol i trava dovoljno uzeli pod dejstvo.
– Ha… ha… – nasmeja se ona grleno ponovo i zabaci glavu unazad. Tim pokretom ona isturi svoje moćne dojke napred i meni poče da se diže kurac. – Da vidim lepi čime raspolažeš. Znaš, ja imam visoke standarde.
I ja sam se smešio. Tako sedeći u fotelji, ja svukoh boxerice do kolena, i moj kurac polumlitav šljapnu preko moje butine. Oči joj zasijaše kada ga je videla i lagano se obliznula jezikom. ”Moja si” pomislio sam u tom trenutku.
– Macane… svidja mi se tvoj mačor… – reče ona mazno.
– Tvoj je. Možeš da radiš sa njim šta god ti je volja…
