Ja sam Filip, imam 23 godine, student sam i radim preko leta da bih zaradio za more i svoje džeparac. Visok sam 185 cm i imam oko 85 kg – krupnije sam građe i prilično razvijen, pošto se ne bojim teškog rada. Ove godine na branju malina okupila se ozbiljna ekipa od dvadesetak radnika, tako da je posla bilo na pretek.
Među radnicima se pojavila i jedna devojka od 15 godina, koja je došla sa drugaricom i majkom. Majka mi je odmah na početku objasnila da je ćerku povela više da joj pravi društvo i da zaradi neki dinar, ali pod uslovom da joj ne pozli, pošto su letnje vrućine bile nepodnošljive.
Međutim, sva moja pažnja ubrzo je bila usmerena na njenu majku. Zvala se Mirjana. Žena u svojim ranim četrdesetim, prelepog lica i sa najlepšim osmehom koji sam ikada video. Imala je smeđu kosu, ravan stomak, sitne, vitke noge i zategnutu zadnjicu, ali ono što je svima skretalo pažnju bile su njene grudi. Imala je ogromne sise, jake četvorke, najveće koje sam ikada video u svom životu. Izgledalo je kao da je sva njena ženstvenost bila skoncentrisana u tom bujnom poprsju.
Na posao je dolazila u helankama i širokim majicama. Iako su te majice uspevale donekle da sakriju njenu pozadinu, sa grudima to jednostavno nije bilo moguće – bile su prevelike da bi ih bilo koja odeća sakrila. Kad god bih prolazio pored njenog reda u malinjaku, nisam mogao da skinem pogled sa nje. Zamišljao sam te džinovske sise pod vrelim letnjim suncem. Jednom prilikom, dok sam je posmatrao sa gajbicom u rukama, Mirjana me je uhvatila na delu. Samo se nasmejala i nastavila da bere.
Dani su prolazili u paklenom ritmu, a posla je bilo toliko da smo morali da radimo i jednu nedelju. Tog dana se na poslu pojavilo svega nas sedmoro, a među tih nekoliko vernih radnika bila je i Mirjana. Kako je bio neradan dan, prevoz je loše funkcionisao i ona na kraju smene jednostavno nije imala kako da se vrati kući.
Prišla mi je pred sam polazak, pomalo stidljivo, i pitala me da li bih mogao da je odvezem. Iskreno, u prvom trenutku mi uopšte nije bilo milo. Bio sam premoren od celodnevnog rada na suncu, a ona je živela na totalno suprotnoj strani grada od mene. Ipak, pogled na njeno prelepo lice i telo u tesnim helankama brzo me je naterao da promenim mišljenje. Pristao sam.
Kada smo stigli ispred njene kuće, Mirjana je odmah posegnula za novčanikom:
– „Filipe, reci mi koliko sam ti dužna za gorivo? Stvarno mi je glupo što te mučim da voziš na ovu stranu“, rekla je, pružajući mi novac.
– „Ma daj, Mirjana, ne dolazi u obzir. Kakav novac za gorivo, zaboravi na to“, odgovorio sam kroz osmeh, odbijajući da uzmem i dinar.
– „E pa, onda ne možeš da odeš tek tako“, nasmešila se onim svojim prepoznatljivim, toplim osmehom. „Moraš da uđeš unutra na jednu kafu i hladan sok, to ne primam kao odbijanje.“
Ušli smo u kuću.
Seli smo na tu prostranu terasu na drugom spratu, sa koje se pružao prelep pogled. Mirjana je ubrzo donela kafu i hladan sok, a onda se kratko osmehnula, brišući graške znoja sa čela:
– „Izvini, Filipe, stvarno moram na minut da odem do sobe da se presvučem, skapala sam od ove radne odeće i vrućine“, rekla je i otišla unutra.
