Takođe, počela je da koristi moje lice kao sredstvo za uklanjanje znoja sa njenih najlonskih stopala koja su sve više smrdela. Ona mi stvarno nije davala prostora za čistim vazduhom, čim sam se pomerao od njenih tabana ona bi ih još jače nabila meni na facu i trljala palac po mom bespomoćnom licu. Ipak se najviše koncentrisala na moj nos. Temeljito mi je obrađivala nos između svakog od njenih smrdljivih prstiju u iznošenim najlonkama. Trljala mi je nozdrve tačno ispod svakog od njenih dugih noktiju na nogama. Samo mi zakopa nos u utor na nogu. Ona je bukvalno brisala celu dužinu svake od svojih nogu gore-dole po mom nesrećnom nosu. Nisam mogao da podnesem kako jako smrde, ali nisam imao izbora sem da se prepustim i udišem mamina smrdljiva stopala. Mogla je da dominira sa mnom bez napora.
„Omiriši mi stopala“, govorila mi je mama sve češće i trljala tabane o moju facu. “Njuškaj svaki delić mog neprijatnog mirisa stopala u ovim iznošenim najlonkama. Kako smrde između prstiju, ljubavi. Miris ispod noktiju koji se znoje u najlonkama. Miris ispod maminih znojavih tabana. Samo njuši mamina smrdljiva stopala. Udahni jako sav miris mojih stopala. Uzmi to sve pravo u nos, ljubavi mamina. Kako ti se sviđaju mamina, znojna, hrapava stopala u smrdljivim najlonkama na tvom licu, ha? Da li ti smeta ako mama koristi tvoj nos da se češka između nožnih prstiju? Mislim da je to zato što ne mogu da menjam najlonke baš svaki dan kad idem na posao pa posle ovih par dana u njima ti koristićeš svoj nos da to ispraviš. Nemaš problema s tim, zar ne? Bolje bi ti bilo, ljubavi mamina. Da li ti se sviđa kako mamine noge mirišu? Da li uživaš u njuškanju prljavštine i mrlja između maminih nožnih prstića, i pod njenim noktima u najlonkama? Zaslužio si ovo, sine. Ti si samo mamin mali dečak pa zato pomiriši moja smrdljiva stopala, ljubavi. Udiši ih dobro da čujem.” I jesam… Odmah sam započeo svoje poslove udisanja maminih stopala u najlonkama po njenoj zapovesti, polako udišući svaki taban od vrha velikog palca na nozi, duž njenog mekog potplata i ruba i završavajući je na peti.
Dok je ona trljala prstićima nogu s mog nosa, teško sam disao i počeo da crvenim u licu od njenih smrdljivih najlonki, a ona se smeškala i štipala me palcem po nosu. Potom se ponovo oglasila “Oseti miris maminih stopala u najlonkama, dečko. To je sve što ćeš od sada mirisati. Znaš, nosim ove cipele na posao toliko dugo da, verovatno u njima rastu neke budjave stvari. Miris što se razvio u njima je apsolutno grozan a ove najlonke im nikako ne pomažu na svežini naprotiv sve jače smrde. A ti dragi moj zaslužuješ namirisati svaki njihov delić. Naučiću te da poštuješ žene i da poštuješ majku. Sve žene su daleko superiornije i ti moraš da slušaš tvoju mamu – upamti to. Samo nastavi da osećaš mamin neprijatan miris stopala, ljubavi moja. Samo oseti miris mojih smrdljivih najlonki na tabanima. Udiši kako smrde, udiši jako ljubi te mama!“
Tako je i bilo. Od tada je to gotovo svaki obred posle večere pred spavanje. Morao sam da se naklonim i poljubim i pomirišem njena smrdljiva stopala u najlonkama kad god ona to želi – što je mnogo puta u toku dana – i to je prvo što sam radio kad se probudim ujutro i kako pozdravljam mamu pre nego što krene na posao u njenim smrdljivim najlonkama i iznošenim cipelama. Počeo sam bukvalno da obožavam mamu i da počinjem da se navikavam na mirisanje, ljubljenje i udisanje njenih lepih znojnih stopala u smrdljivim najlonkama. Često sam joj masirao stopala i radio pedikir na prstima kao i udisao miris iz svih cipela koje bi nosila na posao. Uglavnom ljubim, udišem i služim maminim smrdljivim nogama da bih demonstrirao moje potčinjavanje njenoj moći, jer to je moje mesto u kući, mesto roba pod maminim smrdljivim nogama.
