Odmah ispred zgrade, kraj sivog mercedesa luksuzne klase stajao je Dejan i cekao je. Anja zadrhta. Zadrhta od zelje i secanja. Videla je kako ju je odmerio od glave do pete. Usne mu se izvise u jedva primetan smesak a ona je znala sta to znaci. Znala je da je prozreo njenu nameru da mu se ne dopane, da pokusa da sa njim zaista samo razgovara. Isto tako je znala da joj je pokusaj propao. U trenutku kad je prisla blizu auta, Dejan prihvati njenu ruku i gledajuci je pravo u oci, poljubi joj ruku, kao stari kavaljer. Ona se strese od tog dodira i njegovog pogleda.
On pusti njenu ruku, otvori vrata suvozaca i pomoze joj da se smesti na sediste.
Da… i to je bila ona njegova kontradiktornost koja je njoj palila mastu i cinila da joj vri krv. Koliko je uzivao da joj naredjuje i da je uzima kad i kako pozeli, toliko je uzivao da joj poljubi ruku, otvori vrata, pridrzi kaput, ponese torbu….
Dok je on obisao oko kola i seo na mesto vozaca, ona se vec udobno zavalila, vezala pojas i prekrstila svoje duge noge. Sama njegova blizina cinila je da joj krv jos jace struji, da izmedju nogu pocne da vlazi sve vise. Njegov vreli pogled na svojim butinama nije mogla potpuno da ignorise. Tada se okrete potpuno prema njoj, kao da proveri da li je lepo vezala pojas, a ruka mu se nadje na njenoj sisi. Anja zadrhta ali nista ne rece. Znala je da nema svrhe sa njim se raspravljati. Njegov dodir je dozivela kao strujni dar, ali to nije mogla da mu kaze.
– Mala, nismo se ni pozdravili kao ljudi. Nije lepo da se ponasamo kao dva stranca, a toliko dugo smo bili zajedno!
Iako joj je grlo bilo potpuno suvo, Anja smoze snage da izgovori samo jedno tiho : -Zdravo…..
– Pa necemo tako- vec je osecala njegov dah na svom licu i on na njene usne spusti jedan mek i nezan poljubac. U glavi joj se zamracilo, i ona taman otvori usne da mu uzvrati poljubac, on se odmace od nje i samo se nasmeja. Bila je ljuta na sebe sto je tako instiktivno reagovala na njegov dodir. Sto mu je dozvolila da vidi koliko je slaba na njega! Prekorevala je sebe i podsecala se da ima decka. Decka koji je voli i koji bi sve ucinio za nju. Ipak, u Dejanovoj blizini, njen razum nije mogao da kontrolise emocije koliko je to bilo potrebno. Drzala je ruke na kolenima cvrsto ih stezuci jer prosto nije znala sta bi sa njima.
Dejan pokrenu motor i auto polako krenu.
– Mala, idemo prvo da se malo provozamo, znam koliko volis ludu voznju. Kosutnjak, recimo.
Anja se ujede za usnu.
On to vide ali nista ne rece.
Oboje su znali koliko takva voznja moze da bude opasna za oboje i koliko cem im dici anrenalin. Oboje su uzivali da hodaju po ivici. Sto je rizik bio veci, andrenalin je vise skakao. Pojacao je muziku do daske, i vec u gradu poceo da pravi vratolomije, ulece u raskrsnice, makazice. Par puta su se izvukli za dlaku.
Umesto da je to plasi, Anja je samo hvatala sebe kako joj osmeh postaje sve siri i blazeniji, a izmedju nogu sve vlaznije. Dok su svi ostali izbegavali da sednu sa njim u auto, ona je uzivala. Uzivala je u tim manijackim vratolomijama, i tim igrama zivota i smrti, u tom blazenom osecaju opasnosti. Neko bi premirao od straha, ali ne i ona. Ne sa njim. Kraj njega je sve bilo savrseno i oduvek je verovala da sa njim nista lose ne moze da joj se desi. Dok je vozio, posmatrala je njegovo lice. Bio je koncentrisan na voznju, i tek povremeno bacao koji pogled ka njoj.
