Kad sam se bacio na krevet primijetio sam da je već skoro 4 sata i da smo se jebali skoro puna dva sata. Pogledao sam je, čistila je spermu s lica, lagano zanovijetala u stilu što sam joj učinio te mi hladno rekla da ću se morat polako pokupit. Obukao sam se, skoro ništa nismo pričali, ona je skidala sve ono sa sebe. Rekla je da se ide istuširati i da zatvorim vrata za sobom. Nismo se ni pozdravili. Osjećao sam u tim trenutcima laganu grižnju savjesti, ali još sam bio u nevjerici što mi se dogodilo. Bilo mi je lagano žao, ne bi ni najgoru kurvetinu tako iskoristio, znao sam da će se kad se smiri i pribere, grozno osjećati, ali jebi ga. . . nakon jebanja nema kajanja. Na rasturenom i uprljanom krevetu bile su porazbacane sve one stvari koje je imala na sebi, a ja nisam mogao odoljet da za uspomenu ne uzmem njene predivne samostojeće čarape.
Kada sam sjeo u auto, napisao sam joj: Uzeo sam ti samostojeće za uspomenu na najbolji seks u životu, nakon čega je odgovorila: Kretenu, to su mi nove Wolford čarape i koštaju 50 eura, na što sam ja zaključio: E pa kad budemo ovo ponovili donijet ću ti dva nova para. Odgovor je bio u njezinom pribranom stilu: Aha, samo se ti nadaj. . .
