– Ne ljubi me, sramota me je, sta ce ljudi pomisliti sta ovako stara to radim. Budi dobar inace cu se odvojiti od tebe.
– Ne, samo to ne – preklinjao sam je u sebi nastavljao ga gurati polagano pritezuci je uz sebe.
Nista se ne bi dogodilo da nas na ulazu u Misar jedna grupa putnika nije pogurala uz viku.
– Daj pomerite se, sada silazimo. Ne moze svet od vas izaci.
Vesna se namrsti i pomaknu se. U tom trenutku, sjurih se u nju do kraja, duboko, duboko, ma taman dovoljno da konacno pocnem svrsavati, puniti je svojom spermom. Pulsacije su mi kocile noge, zmarci su mi prolazili niz kicmu. Bio sam sretan sto se to dobro zavrsilo. Saceko sam da mi splasne i spretno ga vratio u farmerke, niko nista nije primetio.
Na kraju sam samilosno poljubio Vesnu u obraz.
– Sta si odlucila. Sliazis li u Sapcu? – zapitah je iako nisam pojma imao o cemu je do sada pricala.
– Silazim. – odgovorlia je. Pohotnim ocima pogledala me je i rekla:
– Nisam ni znala kakvog sam ucenika imala.
Od tog dana, uvek kada prolazlm kroz Sabac, ja svratim kod moje nastavnice muzickog.
I profesorica Vesna je napokon postala mama 🙂
Ako mu je nastavnica muzičkog svaki put kad je svratio dala da joj svrši u kokicu, sigurno su napravili i bebicu 🙂
Blago njenj…doživio je moj san
Tako treba, Napuniti je do vrha mladom spermom da zatrudni, a i onaj njen buržuj što puca ćorke će biti sretan zbog nasljednika.
Ne sumnjam da je nastavnici Vesnai, predivnoj ženi zanosnih oblina lijepo pristajao trbuščić u kojem je rastao plod njihove ljubavi 🙂
Jel bi i ti to tako volela?
Već jesam 🙂
Čista petica za profu