Kad se čovek zaljubi, onda nije realan. Naročito ako je pod stare dane (meni je 45 a njoj 69). I to sam se zaljubio u taštu.
Užas. Haos u svakom pogledu. Niti je smelo to da se desi. Niti mi je dala povoda. Samo se jaka želja stovrila kod mene, koja je prarasla u opsesiju i u zaljubljenost.
Nisam hteo da je potiskujem. Uživao sam u mojim maštanjima.
Sex sa ženom je bio redovan (shotdno našim potrebama) ali uvek kada bi imali sex ja sam zamišljao da se jebem nju, a ne moju ženu.
I uvek se žena čudila kako sam bolji, kako sam nežniji i kako je baš dobro jebem u poslednje vreme. Kako da joj kažem da u mojoj glavi nemam sexa sa njom, nego sa njenom majkom.
Tašta je bila divna osoba, divna žena. Daleko od svega što je meni bilo u mašti.
Mesecima je to trajalo, dok nisu došli praznici i mi smo otišli kod nje (živela je sama od tastove smrti) u posetu, kao i za svaki praznik. Ja sam bio rešen da nešto uradim, ali ni sam nisam znao šta…
Stigosmo kod nje. Ona divna kao i uvek. Naspremala svega i svačega. Da deca uživaju, da nam ugodi.
A ja je samo streljam. Samo smišljam kako i šta uraditi.
Jedino sam mogao da joj direktno kažem, pa šta bude. Bio sam spreman da čujem svašta, od uvreda do šamara. Pa sam se prepustio tome. Samo da negde bude sama i da počenom.
Otišla je do bašte i ja sam krenuo da joj pomognem. Supruga i deca su ostala da slažu drva.
Bašta je bila pored reke, na nekih 15-ak minuta pešaka od kuće.
Reče mi šta ja treba da uradim, a šta će ona.
Ja sam jurio i za pola sata završio šta je tražila od mene. Što se kaže, odradio sam svoje. Umorih se dobarno, ali sam krao vreme, da što više budem slobodan.
„Ja sam završio Dano, šta treba još?“ rekoh joj.
„Bravo za tebe. Odmori. I ja ću brzo.“ Reče i nastavi da okopava.
Gledao sam je i uživao. Iako je bila sva znojava i blatnjavih nogu, i dalje je za mene bila prelepa.
Zavalio sam se ispod oraha u hladu i odmarao.
Posle pola sata i ona je završila i došla do mene. Skinula plitke čizme sa sebe, oslobodila noge i ona se izvalila na prostiku pored mene.
Uzela je flašu vode i dobro potegla iz nje. Bila je žedna. Malo je kapalo sa strane.
Što od znoja, što od vode, njena bluza se pripila uz nju i u delovima ocrtavala njene bujne grudi.
Meni oči da iskoče. Blejim kao najgori klinac. Primetila je moj pogled i upitala me.
„Sve u redu? Imam nešto na sebi?“ Reče i poče da se zagleda po bluzi.
Nasmejah se i rekoh joj “Ma jok, nemaš ništa na sebi. Samo te gledam, ništa drugo:“
„Mene gledaš? Pa šta gledaš na meni?“ I opet se otrese od zemlje i travki.
„Nemoj da se ljutiš, ali ima svašta da se gleda na tebi Dano.“ Rekoh joj sa osmehom.
„Eeee, bilo nekad šta da se vidi. Godine moj Acko.“ Reče i sed pored mene.
„Nemoj tako Dano. Ti si retko lepa žena.“
„Iiiih od kada nisam dobila kompliment. Hvala ti Acko.“
„Vreme čini svoje. Sve dodje i prodje. Tako je, polako. I sam ćeš da osetiš.“ Otpila je opet dosta vode.
„Znaš Dano koliko te poštujem i volim. Znaš me mnogo dugo. Ne bih rekao da nije tako. Stvarno si mnogo lepa žena. Tebi godine ne mogu ništa. Kao vino si. Što starija, sve bolja i lepša.“
„Haaahha. Nisam videla da si pio rakiju.“ Reče mi i pogleda me.
„Nisam pio, znaš da sam batalio skroz. Ne prija mi više. Ali prija mi nešto drugo….“ Rekoh i pogledah je pravo u oči.
„Dooobro, šta ti prija.?“ Pitala me.
„Pa evo ovo mi prija, da sam kraj tebe. Ovako sam.“ Rekoh joj.
„Da te ne znam, pomislila bih da mi se udvaraš.“
„Pa onda mogu da kažem da me ne poznaješ.“ Odgovorih konkretno.