Moj muž, Nikola, umro je iznenada, mlad, tek uzeo četrdesetu. Ostala sam udovica sa trideset i četiri godine, bez dece, sama u pustoj velikoj kući u samom centru malog grada. Trebalo mi je desetak dana da shvatim šta sam sve izgubila i još ceo mesec dana da isplačem reku suza, ali ne i iskrenu tugu za izgubljenom ljubavlju. Posle četrdesetodnevnog parastosa, kada su se svi, i rođaci i prijatelji razišli, kada sam ostala sama u našoj sobi, u našem velikom toplom krevetu prvi put sam shvatila da mi ludački, neizdrživo nedostaje Nikolin tako čvrst i skladan kurac!
Tako sam ga odjednom želela, kao nikada pre: vrtela sam se po krevetu ukrućenih bradavica, podatna, mokra, željna dobre jebačine koju je znao da mi često priredi. Nažalost, samo želja, samo vatra i strast koja bukti i koju nemogu da ugasim iako se prvo stidljivo, a onda žestoko uvijam, grčim po krevetu, mazim , trpam prste u mokru picu. Trajalo je to celu noć, jecala sam ,glasno plakala, dozivala mog Nikolu, molila ga da mi oprosti na ovoj ludoj želji, drkala se do besvesti, dolazila na milimetar od onog talasa kada vrišteći svršavam, ali uzalud – nešto bi me preseklo, ohladilo, pa sve iz početka.
Jedva sam dočekala jutro, pokušavala sam ceo dan da se zamajem poslovima u našem butiku, tu dočekala veče, otišla kasno u krevet i opet sve isto kao i prethodne noći. Tako i sledeće i one posle sledeće. Nisam smela nikome da se poverim, bojala sam se da to nije normalno, nikada dok je Nikola bio živ nisam imala toliku želju za kurcem. Dani su proletali a noći od mraka do zore kapale minut po minut, beskrajno sporo. Gorela sam na istoj vatri nedeljama.
Pobogu ženska glavo – ponavljala sam uporno sama sebi – smiri se, šta ti je koji đavo, ni pola godine nije prošlo a tebi kurac ne izlazi iz glave. Nisam želela da prevarim Nikolu ( znala sam da eventualni seks sa nekim drugim muškarcem ne bi bio prevera, pa moj muž je umro!) a iskreno nisam imala ni hrabrosti ni prilike da nađem nekoga. Onda sam, sasvim slučajno, listajući neki ilustrovani časopis, naletela na priču o seksi šopovima, videla neke adrese u Beogradu i jedne subote, kao hipnotisana sela na autobus i pravac glavni grad! Našla sam jedan od onih šopova iz časopisa, obilazila dugo oko njega kao mače oko usijane kaše, pa odustajala, sedala u obližnji kafić, pila kafu, ubeđivala sebe da ipak uđem u prodavnicu zbog koje sam prevalila dvesta kilometara u razdrndanom busu, pa opet odustajala. Najzad pred sam kraj radnog vremena uđoh u seksi šop. On pust, samo jedna zgođušna devojka, prodavačica. Razgledam sve po redu, uglavnom deo sa seksi rubljem pa stidljivo ispod oka odmeravam policu na kojoj stoje svakojaki veštački kurčevi: gumeni, plastični, plavi, beli, crni, tanki i oni debeli. Prilazim do te police i pomno ih odmeravam.
– Da li ste izabrali?
Prodavačica stoji pored mene, vreme je da zatvori radnju, ja crvena kao bulka, posramljena, znam da mi kurac treba (maker i veštački, to računam nije prevara pred mojim Nikolom koji me verovatno vidi gore, sa neba) i sva ušeprtljena objašnjavam kako mi treba poklon za prijateljicu, kao hoće društvo da se malo našali sa njom pa nisam baš sigurna šta to da joj uzmem.
