Probudila sam se kasno, skoro da je već bilo podne, protegla se par puta odmorna i zadovoljna i pre prve kafe opet sebe častila lepom jebačinom, ovoga puta samo sa bešumnim vibratorom, koga sam , svršavajući gurnula u picu koju je dobro istresao.
Šestomesečni pomen mom Nikoli smo dali krajem februara. Plakala sam kao kiša, crninu nisam skinula i odmah po dolasku sam se počastila svojim igračkicama za laku noć ( nove baterije, vibrator samo drhti, medeni razgrće i prti, pravi dovoljno veliku stazu za crnog grmalja i on me razbija u milion komadića!!)
– Dobro jutro strina! – na vratima naše kuće stoji vojnik, visok, utegnut po strojevom pravilu
– Nemanja, pa jesi li to ti, dečače?
– Ja sam, strina, ja. Juče sam iz Svilajnca stigao ovde u prekomandu, a moji zapeli “obavezno se javi strini kad dođeš!” i eto…
Uvodim Nemanju u kuću, nudim ga kafom, spremam doručak. Zaboga, pa to je sin Nikolinog brata od tetke, oni žive u Nišu, prvi su poslali telegram saučešća pre pola godine…
– Joj Nemanja, srećo, pa jedva sam te prepoznala. Kako si porastao! Koliko imaš godina? I kada si otišao u vojsku?
– Skoro devetnaest! U vojsci sam već tri meseca. Pravili smo i ispraćaj, skromno, u krugu porodice. Tata nije dao veliku lumperajku, znate, zbog čike…
Dugo smo pričali, ja sam se million puta čudila kako je porastao, raskrupnjao se, prava momčina, vojnik i po! Onda smo ručali, pa opet pričali. Nemanja je sve više potrepucao, hvatao ga je dremež, vidim da mu se spava i teram ga da se raspremi i legne, da malo odmori. On se nećka, sramota ga je, kaže, dosta se zadržao, remeti mi nedeljno popodne, ićiće u kasarnu, pa ako mu se ukaže prilika svratiće opet kad dobije izlazak u grad.
– Taman posla!- uporna sam – neću to ni da čujem! Pravac kupatilo, osveži se, opusti, odspavaj malo, pa ću te izvesti da ti pokažem grad i onda ću te otpratiti do kasrne!!
Spremila sam mu kadu punu tople vode sa dosta pene za kupanje, dala neki kućni mantil mog Nikole ( biće ti možda kratak ili tesan, ali skini tu uniformu, osećaj se kao kod svoje kuće!).
Nikola je otišao u kupatilo i tamo ostao čitavu večnost. Raspremila sam mu trosed u gostinskoj sobi, stavila dva velika jastuka, odvrnula maksimalno radijatore, a njega iz kupatila nema pa nema. Priđem vratima, oslušnem, tajac. Uhvatim za kvaku, vrata nisu zaključana, lagano ih otvorim i vidim ga – spava u kadi punoj vode!!
– Nemanja, Nemenja srećo!
On se budi, ustaje , treba mu čitav minut da shvati gde je. Gledam ga, mlad, snažan, svaki deo tela mu jedar i pravilan, a kurac… Bože, pa on je go! Zadržavam hladnokrvnost i kao da se ništa neobično ne dešava dodajem mu kućni mantil, on ga oblači na mokro telo i izlazi iz kade. Meni u glavi jedino ona slika mladog muškog tela ukrašenog otrembešenom kitom koja se klati.
Uvodim ga u gostinsku sobu, skidam mu kućni mantil, i polažem ga na trosed. Nemanja leže, kurac mu pada na stomak i pre nego što bilo šta kaže, spuštam svoju glavu na taj isti stomak, ljubim mu mladu žilu, ližem je od muda do glave, stavljam ga u usta i počinjem strasno da pušim. Pička mi pulsira dok mi srce u nju pumpa kubike krvi, otiče i ja raspomamljena skidam sve sa sebe, zajahujem ga i najzad osećam kako me puni pravo muško meso.
