Radnik sam RTS-a, dugogodisnja voditeljka poznate i jedne od najgledanijih emisija svih kanala u SCG. Svoju pricu zapocela bih na sledeci nacin. Bio je mozda jedan od najtoplijih dana u aprilu. Znam da se u DESK-u govorilo kako ce u vremenskoj prognozi biti reci o toplom letu i vrelim kisama avgusta meseca. Kolega koji je pripremao informacije, u zuboru glasova mnogobrojnih kolega, izustio je nesto na racun mog izgleda, u fazonu:
Koleginica nam je svojom garderobom donela leto i vrelinu pre vremena i samog leta. Imala sam na sebi predivnu kosulju, providnu od svile i mekani brus koga sam kupila za dobru lovu u S.C. Radoznale momke, volela sam inace da provociram kratkim suknjicama i visokim potpeticama, naglasavajuci visoke noge i skladne butine. Ovoga puta u nesto provokativnijoj varijanti, uskladjenoj sa kosuljicom od svile. Pogledavsi preko sebe, bacila sam pogled na doticnog, koji je vazio za jednog od najpozeljnijih muskaraca u RTS-u. Nisam nikada razmisljala o njemu, znajuci da ga jure jake ribe sa dubokim dzepom, sto je u neku ruku retkost kod nas. Mala sam znala o njemu, jedino da je ozenjen i da je dosao sa Kosova, da ima porodicu i da vise boravi poslovno na Kosovu nego u Beogradu. No,njegov komentar na moj izgled pokrenuo je neku znatizelju i toplinu koju je tesko objasniti. Pomislila sam>: da li je moguce da se tu moze nesto izroditi? Da li je moguce da me je zapazio kako izgledam, i sta se ustvari to muva u njegovoj glavi. Nasmesila se se sebi u brk, podigla glavu i krenula u studio.
Dok je emisija trajala, najave i gosti prolazili, kroz glavu mi je samo prolazilo, sta ce se sve izroditi iz onog komentara. Znam da sam u par navrata napravila takve greske, koje sebi u drugim situacijama nikada ne bih oprostila. No bio je dan verovatno naklonjen meni i mojim trenutnim zeljama. IMATI GA ZA SEBE sto se toga dana i obistinilo.
Radni dan se zavrsio. Dok sam izlazila iz takovske, osecala sam kako napolju vise nego przi aprilsko suce. bacila sam tasnicu preko ramena i krenula pesaka do stanice. Nisam zelela sluzbeni prevoz, iako sam bila ponudjena. Zelela sam razmisljati samo o njemu i pricama koje kruze o njemu kao najstrastvenijem ljubavniku. U sveopstem beogradskom ludilu, vrelini dana i komentara izmorenih prolaznika, zacuh glas koji me je sasekao sa nogu. Koleginice zelite li kuci idem u tom smeru. Stajala sam nepomicno zgubljeno. Bio je to glas kolege koji mi je ceo dan bio u mislima. Nisam znala sta reci i kako se poneti. Zelela sam reci ono sto osecam i sta zapravo zelim ali mi se jednostavno nije dalo. Pitao me je jos jednom isto i sa suprotne strane pruzio ruku da udjem u auto. Bio je daleko gotovo tri metra, ali kao da sam osetila njegov dodir. Odjednom me je udario toplotni udar.
Negovoreci nista usla sam u auto, koji je izgledao fenomenalno. Pricao je neke stvari, govorio o poslu o porodici, pricao i spominjao Kosovo, ali mi od svega nista nije ulazilo u glavu. Ja sam samo cutala i u jednom trenutku skontala da zapravo ne idemo u pravcu u kojem ja stanujem. Tada sam prvi put od takovske do sajmista iygovorila : Mislim da idemo u pogresnom pravcu!na sta je odgovorio: znam. Dan je divan i treba ga iskoristiti na najbolji nacin. Kroz glavu mi je proletelo hiljadu misli i taman ga htedoh upitati sta to treba da znaci, a on ko iz topa izusti: Znam divno mesto, debelu hladovinu, dobru klopu i hladno pice koje ce nas osveziti, nadam se da neces odbiti. VISE SE NISAM DVOUMILA. Rekla sam samo vozi sto brze mozes. Video je i znao je da prihvatam celu igru, sto sam mu delimicno i rekla. Za sve vreme, vozeci beogradskim vrelim asvaltom, zurio je u moje grudi i svilenu suknjicu koja je vise otkrivala nego pokrivala. Nisam imala unihop, sto je dotatno ocrtavalo moje tange i cvrstu zadnjicu. To sam shvatila onda, kada sam paleci cigaretu, pogledom presla preko njegovih laganih pantalona, na kojima mi je zastao pogled. Bio je vec ukrucen i nije se libio da svoj nagon sakrije. Osecala sam da je velik i to me je dodatno uzbudilo. Osetio je sve. U jednom trenutku, neznam ni sama kako nasli smo se ispred jednom poznatoh motela koji ne zelim imenovati. Izasli smo i bey ikakve price krenuli pravo na sprat. Vec je imao sobu, za koju sam kasnije shvatila da redovno placa i da se nikom sem njemu ne izdaju.