„Rekla sam da mi je žao, Vanja.Jednostavno se trenutno ne osećam svoja. Svi ti čudni razgovori i ono što se ovde dogodilo me je uznemirilo.“
„Pretpostavljam da jeste, jer mislim da je ovo prvi put da te vidim da ne nosiš grudnjak.“ On je prodorno gledao u njene grudi. „Sa belom majicom, ni manje ni više.“
Vesna je pogledala u sebe i na svoju žalost videla je da je u pravu, ona nikada nije nosila grudnjak. Njene male grudi bile su jasno definisane u uskoj majici do te mere da je koža oko bradavica bila vidljiva. Vanja je bio u pravu, ona nikada nije šetala okolo. Bez grudnjaka ispred njega, kako ga nije obukla?
„Zato što želiš da pokažeš sise svom sinu.“
„O, Bože.“ šapnula je i osetila kako joj lice vreli.
„Hej, nije to toliko velika stvar.“ rekao joj je Vanja. „Ne kao da ja gledam.“
„O, jeste, videla si mu oči stalno se pomeraju.“
„Jeste velika stvar.“ Jer očigledno nije bila potpuno svoja i nije bila otkako je…
„Vanja, treba da mi ovo skineš.“ Zgrabila je lančić i podigla privezak sa grudi. „Pokušala sam da ga skinem, ali kopča je zaglavljena.“
„Stvarno?“ „Sjajno ti stoji.“
„Vanja, koje je boje ovo bilo kada si ga prvi put video?“
„Šta?“ Trepnuo je. „Naravno, bilo je zeleno.“ Vesna je htela da progovori, ali on je pucnuo prstima. „Ne, čekaj, mislim da je bilo svetlo ljubičasto.“
„Ali sada je zeleno!“ rekla je sa malo više zabrinutosti nego što je nameravala.
„Slaže se sa tvojim očima.“ Vanja je klimnuo glavom. „Možda je to kao kamen raspoloženja.“
„Skini ga sa mene, odmah.“ Vesna se prisilila da ostane mirna.
„U redu.“ Vanja se nagnuo bliže i uzeo lanac u prste.
Njegova desna ruka je pokrila privezak, a Vesna je uzdahnula kada je talas toplote prostrujao kroz nju. Istovremeno, Vanja je oštro udahnuo i nekoliko puta trepnuo kao da je zbunjen. Toplota koja je izbijala kroz njeno telo naterala je njene bradavice da se ukrote ispod majice i ponovo je postala svesna drugačije vrste toplote, veoma vlažne, između nogu.
„Ovo ti stvarno dobro stoji, mama“, tiho je rekao Vanja, a njegove oči su imale daleki pogled u njene. „Slaže se sa tvojim prelepim očima.“
„Sviđaju ti se moje oči?“ Glas joj je zvučao zadihano i shvatila je da je to zato što je odjednom teško disala.
„Prelepe su“, uputio joj je taj slatki osmeh koji jedva da je videla poslednjih nekoliko meseci. „Baš kao i ostatak tebe.“
„Misliš li da je tvoja majka lepa?“ Iznenadila je samu sebe kikoćući se. „Reci mi još.“
„Volim da ti je kosa raspuštena.“ Stavio je levu ruku u njenu kosu i lagano provukao prste kroz nju. „Uvek je nosiš podignutu, ali meni se baš sviđa ovako.“
Prošla je jeza kroz nju dok se igrao sa njenom kosom, a kao sinoć, bradavice su joj bile toliko tvrde da su je bolele.
„Možda ću je više nositi raspuštenu“, namignula je. „Samo zbog mog dečka.“
„Izgledaš tako zategnuto sa podignutom kosom i načinom na koji se oblačiš.“ Vanja je nastavio da se igra sa njenom kosom. „Ali kada je raspuštena, izgledaš razigrano.“
„Razigrano?“ Delovalo je kao čudan izraz za dečaka njegovih godina.
„Da, i seksi.“ Glas mu se spustio do promuklog tona i primetila je da teže diše. „Sviđa mi se ova odeća.“
