„Hoću, sada…“
„Znam, skini to.“ Vanja je zgrabio lanac obema rukama i povukao ga u suprotnim smerovima.
„Moraš da se šališ.“ Zviždao je i ponovo povukao, dovoljno snažno da se Vesna zgrči kada joj se lanac zagrizao za potiljak.
Vanjine podlaktice su se ispupčile dok je jače povukao, ali tanki lanac nije popuštao.
„Isuse.“ Opustio se, a zatim, kao da pokušava da iznenadi lanac, izvukao je ruke.
Ovog puta Vesna je vrisnula dok joj se lanac zabio u vrat.
„Od čega je napravljena ova prokleta stvar?“ Vanja je pustio lanac. „Sići ćemo dole i odseći to.“
„U redu.“ Ako možemo, dodala je Vesna u sebi. „Vanja, da li se stvarno ne sećaš šta se upravo dogodilo?“
„Da tvoj sin slabić ne može da polomi ogrlicu?“
„Ne, pre toga?“
„Mama, jesi li ti…?“
„Odgovori na pitanje bez daljih pitanja.“ Govorila je kao da je on svedok koga ispituje. „Sećaš li se šta smo radili pre toga?“
„Vau“, promrmlja Vana. „Nema više domaćeg vina za tebe, mlada damo.“ Kada ga je ljutito pogledala, prevrnuo je očima. „Ušla si i uhvatila me kako gledam film, vikala si na mene, a onda si rekla da ti je žao, pa smo pričali o kući i snovima koje smo sanjali.“
„To je to?“
„Da, mama.“ Delovao je iznervirano, što joj je govorilo da govori istinu.
Vanja se nije sećao njihovog dodirivanja i razgovora.
„Dobro, učini mi uslugu?“
„Naravno.“
„Ako budeš imao još nekih čudnih snova ili ako ti se nešto čini čudnim,reci mi.“ Kada je klimnuo glavom, dodao je. „Obećavam.“
„Obećavam, ali trenutno si jedino ti čudna.“
„Smešno.“ I jesi li siguran da nisi sanjao ništa osim onoga što si mi rekao?
„Mama, ja…“ Strekao je na zvuk glasne sirene koja je tutnjala ispod prozora. „Selidba je stigla!“
„Siđi dole i pusti ih unutra“, rekla je Vesna. „Sići ću dole za minut.“
Vanja je ustao iz kreveta i krenuo da izađe iz sobe, ali zaustavivši se na vratima, pogledao je preko ramena. „Hej, mama?“
„Šta je bilo?“
„Šta kažeš da učiniš sebi uslugu i obučeš grudnjak.“ Pokazao je na njene grudi. „Mislim, osim ako ne pokušavaš da dobiješ popust ili sastanak.“
„Izlazi odavde, kretenu!“ Pokazala je na vrata, ali se nasmejala njegovoj šali. Njen smeh je zvučao napregnuto, ali je bio iskren i pomogao joj je da smiri živce dok je Vanja izlazio iz sobe.
Sirena se ponovo oglasila i Vanja je viknuo: „Obuci te proklete pantalone na sebi!“ dok je lupao niz stepenice.
Vesna je duboko udahnula i sakrila glavu rukama. Ako se Vanja nije sećao toga, je li se to dogodilo.Možda je gubila razum i priviđale joj se stvari kao sinoć. Ili se možda desilo, ali privezak je bio ključ. Vanja nije osećao želju za njom dok ga nije dodirnuo. Čim ga je pustio, prestao je.
„To je prokleto ludo“, rekla je naglas.
Takođe je bila i činjenica da njen mišićavi sin od 180 kilograma nije mogao da polomi kopču ili lanac na privesku. Vesna je to oklevajući dodirnula i otkrila da je super. Nije bilo čudnog glasa u poslednjem delu njene epizode sa Vanjom i otkako ga je pustio.
Da li je spavalo?
„Bože, Vesna, čuješ li sebe?“, promrmljala je. „Vaša Visosti, želela bih se izjasniti neuračunljivom.“
