„Nije ti smetalo da gledaš usta njegove mame, zar ne?“ zahtevala je. „Sedeći ovde i govoreći mu da jebe svoju majku? Ona kako govori sinu da svrši u njeno droljasto lice?“
„Bio je to samo film.“
„O sinu koji jebe svoju majku!“ viknula je na njega. „Ne misliš da je to pogrešno?“
„Lažno je.“ Delovao je zbunjeno njenim besom. „Oni su glumci, nije kao da joj je on zaista bio sin.“
„Ali fantazija je stvarna!“, buknula je Ema. „Ljudi gledaju ono što bi želeli da mogu raditi!“
„Smiri se, mama.“ Vanja je podigao ruke kao da se predaje. „To je samo DVD koji sam našao u kutiji i odlučio da ga stavim unutra. Nije imao kutiju. Nisam imao pojma šta je to.“
„Ali si ga gledao i hteo si da ga izbaciš, zar ne?“
„Mama, jesi li popila još tog vina?“ Nije se smešio. „Zato što se stvarno zanosiš.“
„Kada majka vidi svog sina sa kurcem u ruci i govori tipu u filmu da jebe njegovu majku, vredi se naljutiti zbog toga!“
„Mama, ja…“
„Hoćeš li da me jebeš, Vanja?“ Trepnula je čim su joj reči izašle iz usta i pitala se odakle se to, dođavola, pojavilo.
Vanja je stajao tamo zaprepašćen, tamnih očiju širom otvorenih usta. „Š… šta si rekla?“
„Baš si se uživeo, dečko“, nastavila je kao da nema kontrolu nad svojim rečima. „Razmišljao si o tome? Razmišljao si o tome da jebeš svoju usamljenu majku i da budeš muškarac u kući?“
„Mama!“ Podigao je glas preko njenog. „Prestani, to je… Bože, zvučiš baš kao u tom filmu.“
„Onda bi trebalo da ti se sviđa.“ Raširila je ruke. „Sviđa ti se kako vidiš, Vanja? Je li to sve? U poslednje vreme me vidiš drugačije? Hoćeš deo majčine zadnjice?“
„Mama, molim te prestani.“
„Možda je u pitanju osveta? Da gurneš svoj kurac u majčina usta da je ućutkaš i da jebeš tu balavu kučku? Možda ako me jebeš, prestaću da budem takva pička? Možda…“
„Ućuti!“ Vanja ju je zgrabio za ramena i protresao. „Prestani tako da pričaš!“
„Zašto? Sviđalo ti se što je majka pričala nevaljalo!“
„Ona nije moja majka, a nisi ni ti sada!“ Činilo se da njegov bes nestaje, a Vesna je bila šokirana videvši kako mu se oči pune suzama. „Molim te, prestani tako da pričaš.“
„Ja…“ Vesna se odmaknula od njega i stavila ruke na lice. „O, Bože!“ dahtala je. „Šta ja, dođavola, pričam?“
„Ne znam, ali samo prestani, u redu?“ preklinjao je Vanja, glas mu je pucao. „Plašiš me, mama.“
„Žao mi je, dušo.“ Vesna se gušila. „Ne znam šta me je upravo spopalo.“
„Ali znaš koga želiš da te spopadne, zar ne?“
„Mama, ne izgledaš baš zgodno.“ Vanja je potapšao krevet. „Zašto ne sedneš?“
Vesna je klimnula glavom i, spustivši se na krevet, duboko udahnula. Ponovo se osećala kao ona, ali i dalje nije imala pojma zašto je bila toliko uznemirena.
Vanja je seo pored nje. „Jesi li sada bolje?“
„Da.“ Vesna mu je uputila napeti osmeh. „Žao mi je,Vanja. Nisam trebala da kažem sve te stvari.“
„U pravu si, nisi trebala.“ Zurio joj je u oči, ali nije delovao ljutito, samo zabrinuto. „Zašto si? To nije tipično za tebe, mama.“
„Ne znam… videti šta si gledao me je stvarno uznemirilo.“
„Vidim.“ Nežno je stavio ruku preko njene. „Mama, znaš da nikada ne bih tako razmišljao o tebi.“
