-Obuci nešto budalo, mama je još tu._ ljutito me je upozorila i besno mi bacila veš u lice.
-Izvini nisam razmišljao._ pokušavao sam da se snalazim u situaciji.
-Mogla je ona da udje umesto mene._ rekla mi je.
-Mogla je. Izvini. A možda bi i ona volela. _ kao ja se šalim a kad bi znala koliko ima istine.
-Hajde da ručamo, pa da odvezem mamu, ima da te jebem večeras zbog ovog, znaš._ namignula je uz osmeh i izašla iz sobe.
-Neeeee._ vrišti moj mozak ali ga niko ne čuje.
….
Sedeli smo svi za stolom, Ivana je besno udarala mlin za so i žali mi se što ne radi. Priča majci da više ni jedna radnja nema kvalitetnu robu. Samo je pogledala ka meni.
-Možda su baterije a možda je i vlaga nekako u njega ušla to se meni redovno dogadja ima vlage u kuhinji._ kaže joj Nena a sve vreme me gleda.
-Ma pusti kupiću novi._ rekao sam i osetio taštinu nogu na mom listu.
-Zašto ti ljubavi ne odmoriš imala si naporan dan. A ja mogu autobisom ili Alek da me odveze, sutra je vikend pa ne mora da žuri._ iznela je Nena plan a ja tačno znam u kom pravcu ovo ide.
– Eee super ideja možeš da svratiš i do tate, treba mu pomoć, pitao me da li možeš._ opet je nasela na na majčine igre moja slatka ženica.
….