Vikendica koju je Tina iznajmila za svoj 50. rođendan bila je ogromna, sa prelepim dvorištem, bazenom i velikom terasom na kojoj se okupilo preko 100 ljudi. Muzika je treštala, alkohol je tekao u potocima, a atmosfera je bila na vrhuncu. Tu je bila cela ekipa: Tina i njen muž, moj suprug koji je već nazdravljao sa starim društvom, naša deca koja su bila sa svojim vršnjacima, i naravno – Tinin sin, Fića.
Pocrneo od sunca, u uskoj košulji koja mu je isticala ramena, Fića je celo veče kružio oko mene kao kopac oko plena. Svaki put kad bi prošao pored mog stola, osetila bih onaj prepoznatljivi, vreli trn u stomaku, sećajući se svake slike koju mi je poslao sa ekskurzije. Ali, pred ovoliko sveta, morali smo da budemo maksimalno oprezni.
Među gostima je bila i sestra mog muža sa svojom ćerkom, mojom miljenicom Sarom (21). Svi u porodici su znali koliko se Sara i ja volimo. Bile smo više od rodbine – bile smo prave drugarice. Sara je meni prvoj trčala za sve: meni je ispričala za svoj prvi poljubac, pitala me za savete pre nego što je prvi put spavala sa dečkom, i uvek je u meni videla modernu, iskusnu ženu od poverenja.
Oko jedanaest uveče, muzika je postala preglasna, a ja sam se sklonila u gornji deo dvorišta, blizu šumarka, da uhvatim malo svežeg vazduha. Par minuta kasnije, Sara je došla za mnom, noseći dve čaše vina.
“Evo te, kriješ se”, nasmejala se, pružajući mi čašu, a onda me je pogledala onim njenim pametnim, radoznalim očima. “Primetila sam te, tetka… Celo veče sijaš. I primetila sam kako te Tinin Fića gleda. Između vas dvoje se nešto opasno dešava, jel da?”
Zastala sam, gutajući gutljaj vina. Pogledala sam ka osvetljenoj terasi gde je moj muž pričao viceve, a onda ponovo u Saru.
“Znaš da sve što mi kažeš ide sa mnom u grob. Kunem ti se u sve na svetu da niko nikada neće saznati”, šapnula je Sara, primičući se bliže, bukvalno goreći od radoznalosti da čuje pikantne detalje.
Bilo je vreme da joj uzvratim za svu onu iskrenost. Pogledala sam je bezobrazno, sa onim mojim hladnim smeškom, i tiho počela: “Dobro… pošto si se zaklela. Sedi da ti ispričam šta mi je mali radio pre nego što je otišao na ekskurziju, i zašto jedva čekam da se večeras svetla ugase…”
Sara me je gledala otvorenih usta, potpuno zatečena. Dok sam joj u mraku dvorišta šaputala detalje o stolu, o njegovim rukama na mom dupetu i svemu što se desilo pre ekskurzije, na licu joj se video čist šok.
“Daj, tetka, ne zezaj me! Ti i Fića? Nema šanse, pričaš mi bajke samo da me ložiš”, rekla je kroz prigušen smeh, ubeđena da je sve to moja mašta i da se samo dobro zabavljam na račun mlađeg lika.
“Misliš da te lažem?” nasmejala sam se bezobrazno, izvukla telefon iz torbice i brzo skrolovala do skrivenog albuma.
Otvorila sam sliku koju mi je poslao iz Grčke – krupan kadar njegove ogromne, besno podignute i veneave kurčine koja je jedva stajala u ekranu. Primakla sam joj telefon pravo ispred očiju.
Sara se momentalno zaledila. Smeh joj je nestao sa lica, zenice su joj se raširile od šoka, a pogled joj je ostao prikovan za ekran. Dečko sa kojim je do pre sat vremena sedela za stolom i pričala o fakultetu imao je… to.
