Svi smo imali taj trenutak kada se neke stvari dese i nešto divlje nas pogleda. Ovo je priča o tome, o meni, o ženi koja nije često izlazila iz rutine. Ali tog dana izašla sam iz aviona i proverila telefon. Ništa od mog muža. Nije bilo poruke ni poziva. Uhvatila sam raniji let da ga iznenadim. Poslovni sastanak je prošao sjajno, završio se brzo i želela sam da vidim njegovo lice kada se pojavim u novoj haljini koju sam kupila.
Pozvala sam ga: „Hej, da nisi nešto zaboravio?“
Usledila je tišina. „Ne razumem? Treba da te pokupim sutra.“
Zastala sam u punom aerodromu. Ljudi su me mimoilazili sa obe strane. „Sutra?“
„Da. Imam sve zapisano dušo.“
Tri puta sam mu rekla da ću hvatati raniji let. Poslala sam mu poruku kada se sastanak završio. Nosila sam teget haljinu koja je dosezala do sredine butina, svilena i uska. Kupila sam je da ga iznenadim. Bila sam prilično ljuta.
„Dobro. Vidimo se sutra onda“, rekla sam i prekinula vezu. Stajala sam na aerodromu držeći kofer. Osam godina braka, a on se nije mogao da ću se ranije vratiti kući.
Razmišljala sam da uzmem taksi do kuće i sačekam ga. Da ga iznenadim kada uđe na vrata. Ali ta ideja mi se sada činila bezveze. Uzbuđenje je nestalo.
Otišla sam do malog kafića na aerodromu da razmislim. Naručila sam amerikano i sela za drveni šank. Morala sam da smislim gde da idem. Mogla bih da rezervišem hotel blizu aerodroma. Mogla bih da odem kući i budem ljuta. Mogla bih da uradim mnogo stvari.
„Izvinite“, čula sam muški glas iza sebe. Okrenula sam se i ugledala ga. Nosio je pilotsku uniformu. Visok. Tamna kosa sa blagim sedim pramenovima na slepoočnicama. Držao je kafu i gledao me. Njegove oči su polako prelazile niz moje telo. „Sedište 4C“, rekao je. „Sećam te se.“
„Iz aviona?“
„Ta haljina. Teško je zaboraviti ženu koja leti tako elegantno.“ Osetila sam vrućinu u grudima. Nije mi bilo neprijatno. Sviđalo mi se što me gleda, što me je primetio. „Čekate sledeći let?“ upitao je.
Nešto je u meni kvrcnulo tada. Videla sam svoju priliku da budem neka druga. „Odložen mi je let do sutra popodne“, rekla sam.
„Zaista? Moj let tada polazi. Odsedam u centru grada, u Hajatu. Tamo su sobe za posadu.“
Osmehnula sam se: „Kakva slučajnost. I ja tamo odsedam“, rekla sam i slagala u trenutku. „Moj taksi bi trebalo uskoro da stigne. Da li želite da podelimo ili imate svoj prevoz?“
„I ja sam planirao da uzmem raksi.“
Zajedno smo prošetali do taksi stajališta. Vozač je utovario naše torbe u prtljažnik. Sela sam na zadnje sedište, pilot je seo pored mene. Auto je mirisao na kožu. Vozač se uključio u saobraćaj. Prekrstila sam noge. Haljina mi se podigla uz butinu. Svila se senzualno pomerala uz moju kožu. Videla sam kako pilot gleda. Njegove oči su se na trenutak zadržale tamo. Onda je podigao pogled.
„Gde letite sutra?“ upitala sam.
„Cirih“, rekao je. „Ali letim na raznim dugim letovima. Amerika, Singapur, Japan… Više vremena provodim u hotelima nego u svom stanu.“
„To zvuči prilično usamljeno.“
„Ima svojih prednosti“, rekao je i ponovo me pogledao. „Vi ste leteli turistički ili?“
