Ždrijebac je naskočio na kobilu i ludo napalio majku i mene
Majka me je pozvala da dođem za vikend kući na Romaniju na dogovor. Rekla je da je otac bolestan, i da je rad farme upitan. Ako treba i da pauziram godinu na fakultetu, poručila je.
Bio sam na drugoj godini ekonomije. Olako sam polagao ispite, jer ih nisam stihijski pripremao.
U petak uveče sam došao u selo, tridesetak kilometara udaljeno od grada u kome sam studirao.
Otac, pedesetogodišnjak, imao je problema sa kičmom. Prikovan je za krevet, održavale su ga sve jače i jače terapije. Povrijedio se u šumi, radio je sa konjima.
Ja sam sin jedinac. Znao sam da su se roditelji žrtvovali za mene. Imali smo farmu, dvadesetak ovaca, osam krava muzara i tri konja. Dva su bila radna, radila su u šumi, jedan je bio pastuv u najboljoj snazi. Tek stasao ždrijebac.
Bila je kasna jesen, zima na pragu, dva sam ispita već spremio i sigurno ću ih položiti u januaru, još dva planiram u aprilu, a onda se lakše diše.Poljubio sam majku na kućnom pragu, donio sam joj omiljeni kuglof i još nekih sitnica. Ocu hrpu novina i časopisa i omiljeno vino, iako ga nije smio piti.
Majka, uprkos poslu na selu, odlično nosi svojih 45 godina. Crvena u licu, sa gustom crnom kosom,jakim rukama, ali i tijelom kao izvajanim. Usne su joj bile punačke, grudi bujne sa velikim bradavicama. Guza za poželjeti. Milion puta sam pomislio da je u gradu bila bi vrhunska riba. Bila je oštra, brza, uredna i tačna. Nikad za nju nisam ništa loše čuo, ali sam je stotinama puta čuo kad noću svršava. Žestoko, glasno, dugo i perverzno. Pričala je dok se jebe, nije bila tiha ni u pauzama između dvije partije.
Sve sam čuo kroz utičnicu u zidu koji nas je dijelio. Mnogo puta je rekla da joj nije teško raditi ni najteže poslove ako se naveče pojebe. Izdrkao sam hiljadu puta misleći o njoj i u vrijeme dok je glasno svršavala, misleći da ja ništa ne čujem. Ili zanemarujući to da bih ja mogao čuti.
Imali smo u komfornoj štali aparat za mužu, tu je bio i mali laktofriz za mlijeko. Majka je pravila i odličan sir.
Traktorom sam dovezao dovoljno slame i sijena za nekoliko dana, silaža je bila blizu,nije mi bilo teško raditi. Da zaposlimo nekoga na farmi, e to je već bila nemoguća misija. Niko neće na selo ni u poljoprivredu.
-Milanka, moramo prodati konje, nemamo od njih nikakve koristi, ja ne mogu sa njima u šumu, da ih nekome dajem ne mogu, preopteretiće ih, predložio je otac.
Sačekaćemo do proljeća, možda se i ti pridigneš, pa nemoraš raditi , ali drugačije je kad ih damo nekome, a ti ih pripaziš. A i pripustimo i kobile pa neka se oždrijebe, predložila je majka i tako je bilo.
U okviru farme imali smo jedan stari objekat, koji smo zvali mliječna zgrada. U jednoj prostoriji bio je laktofriz, a u dijelu zgrade koji se grijao klasičnom peći na drva se spravljao sir.Tu smo imali priručnu kuhinju, sto i četiri stolice, i jedan stari, ali funkcionalan kauč. Tu smo se hranili dok smo radili u farmi, da ne ulazimo svaki čas u kuću.
Tu smo ja i majka sve češće i sve više razgovarali.
-Mama, koliko dugo je tata prikovan za krevet?
-Već cijeli mjesec dana. Baš nikakve koristi nemam od njega, još mi otežava posao. Da nisi došao ne znam kako bih sve stigla, rekla je.
-Kako je tebi bilo tamo u gradu, jesi li imao curu,lijep si i dobro grđen momak, zdrav i čestit.
-Ma imao sam ih, ali u prolazu, nisam se htio vezati ni za jednu, odgovoio sam joj mangupski.
-Dobro, dobro, sine, nadam e da si bio pametan i da neće koja od njih doći sa stomakom do zuba, zadirkivala me majka.
-Ne brini se za to, danas su cure maheri za te zaštite.
-Na vrh jezika mi je bilo da je upitam kako je ona, ali sam pocrvenio i ućutao.
-Znam šta ti se vrzma u glavi, ali zar miliš da bih mogla tek tako, mada… i zastade.
