”Deko,hajde kafica,a posle ce i rucak”..namerno sam se malo zadrzala u radionici kao da razgledam,hvalila sam kako je deka lepo sredio,a krajickom oka sam neprimetno gvirila na slic Goranovih radnih tregerica,ali nista nisam mogla primetiti za tih par sekundi,dok su obojica stajali i ispijali kafu.Kroz razgovor sa bakom,diplomatski sam ispitala skoro sve o Goranu,sazaljevala sam ga kroz razgovor i pitanja,i saznala skoro sve ono sto sam vec znala,i dalje je ziveo u takozvanoj gornjoj mali,sam u kuci, za koju sam znala gde se nalazi,posto se tu prolazi kako bi se stiglo do igralista i doma kulture,koji je takodje zapusten.
Medjutim,ono sto mi je baka rekla o njemu jeste za mene bila novost,a to je nacin na koji Goran komunicira sa malobrojnim seljanima,uglavnom starijih ljudi,naime,Goran je oduvek znao da cita i pise,jer je kao decak zavrsio cetvorogodisnju skolu za gluvoneme,tako da se snalazi na telefon sto se tice sms poruka.
Kako su sati prolazili,tako sam ja sve vise razmisljala o Goranu,cak dok smo rucali,osetila sam se prijatno u njegovom drustvu,vise nije posojala ona odbojnost i izbegavanje od pre…da,postala sam svesna da taj covek pocinje da mi se svidja upravo zbog onoga sto sam tog jutra videla.Posto volim da provodim vreme u kuhinji,nije mi bilo tesko da napravim kiflice,sto bi bio razlog vise da opet odem do radionice ,posluzim deku i boraviti makar jos nekoliko minuta u Goranovom prisustvu.Ipak,dok sam slusala razgovor izmedju deke i bake,skontala sam da je Goran ostisao kuci.
Trenutak blagog razocarenja,a onda mi je na tren sinula ideja koja se polako razvijala u plan.Dok su se kiflce hladile,ja sam se spremila,obukla tri cetvrt teget helanke da utegnem moju pozamasnu guzu,nisam oblacila gacice,a preko tesnjikavu kosuljicu kratkih rukava koja me prekrivala do pola butina.Dugmici kosulje bili su skroz zakopcani dok sam jos desetak minuta boravila u kuci,jer ispod nisam imala brus, a dok sam pakovala kiflice, rekla sam baki da idem da prosetam i da ih odnesem Goranu ,na sta je baka pozitivno odreagovala i samo ponosno nasmejala ne sluteci moje namere.
”taman malo da prosetam do igralista i doma,tamo sam volela da igram odbojku”..dobacila sam baki dok sam vezivala pertle,na sta je se baka nadovezala kako je tamo sve zapusteno,i da se igraliste skoro ne prepoznaje..ipak mene je bilo briga za igraliste i ostalo.Imala sam plan ali kako,sta da mu kazem kad se pojavim,kako da nastupim,on je gluvonem,nece me nista razumeti,to su misli koje su mi se vrzmale u glavi dok sam laganim koracima isla uskim poluzaraslim kamenim puteljcima kroz selo.
Nisam neka atraktivna i zanosna devojka,od onih koje se fotkaju za drustvene mreze,ali sam se uvek svidjala muskarcima,imam 7,8 kg viska ali uglavnom sve je to otislo na guzu grudi.
Kako sam se blizila Goranovoj kuci,tako je u meni postajao sve veci nemir,pa sam raskopcala tri dugmeta kosulje kako bi se sto vise video dekolte mojih sisa,koje su skoro pa petica.Verovatno me Goran kroz prozor video kako ulazim u njegovo dvoriste,pa me sacekao pred vratima,ja mu se nasmejala,onako prijateljski,i kad sam mu prisla pruzila sam mu kesu sa kiflicama,uzela mobilni i napisala mu..”ovo su kiflice,za tebe”..samo se siroko nasmejao i nesto nerazumno poluglasno mumlao,a ja imala utisak kao da ne zeli da me pusti unutra da udjem,sto me je pomalo iziritiralo,pa sam se uz blagi osmeh provukla pored njega i usla unutra..nije mi zasmetalo sto mu je u sobi bio primetan nered, mirisalo je na memlu..u jednom delu sobe je improvizovana kuhinja stari sporet na drva..jos stariji elektricni,frizider je unajvece brujao..,krevet, trosna fotelja..stari drveni sto na sred sobe,dve stolice i drvena klupa sa strane.
