Napokon je dosao i moj red da iskorisitim preostalih 19 dana godisnjeg odmora,medjutim jedino mesto gde bih mogla da provedem sa par hiljada dinara bilo je selo moje bake i deke,gde nisam gotovo 5 godina odlazila…i odlucila sam,htela sam samo da se sklonim od konstantne guzve,jurnjave i svega sto je lose uticalo na mene.
Vec prvog dana odmora,spakovala sam stvari a od matoraca se ogrebala da imam za gorivo kako bih stigla u tom gorstackom selu,koje polako ali sigurno izumire,sto se moglo primetiti po napustenim kucama,a da je sve manje i manje ljudi govori i podatak da seoska prodavnica radi samo tri dana u nedelji i to samo ujutru.
Medjutim meni je bas to trebalo,mir,tisina i bez ikakvih tenzija i guzvi.Baka i deka su me vec ocekivali i oko podneva,dosla sam u mesto gde sam mnogo ranije veoma cesto dolazila.Ne bih da davim sa njihovim odusevljenjem to sto cu provesti pola meseca kod njih,ali ja sam takodje bila odusevljena okruzenjem i prirodom..
Zauzela sam gostinjsku starinsku sobu,u visem delu kuce,raspakovala se i cini mi se vec prvog minuta navikla se na seoski zivot. Baka je provodila vreme po kuci i u basti,ja sam joj od prvog dana bila od pomoci u kuhinji,a deka je imao obaveze oko stoke gde mu je povremeno pomagao jedan pedesetogodisnji komsija iz sela nazalost hendikepiran posto je gluvonem.Prisecala sam se njega jos kao klinka kad sam sa mojima dolazila u selo,uvek je bio tu da pomaze dedi,tako da je i on bio tu kad sam stigla kolima u selo.
DAN PRVI: Predivno jutro,baka i deka su unajvece bili napolju,zavrsavajuci svakodnevne obaveze,a ja skuvala sebi kafu i navalila se na prozor koji je gledao na zadnji deo dvorista,tu je nekada bio letnjikovac,ostali su samo tragovi…ispijala sam kafu i gledala tako kroz prozor sa visine, deo dvorista koji je primetno zapusten…prisecala sam se ranijeg vremena dok sam dolazila sa mojima,sve je bilo zivahnije,bilo je vise ljudi,a onda me u sred prisecanja trgla silueta osobe koja je stala odmah ispod prozora..odmah sam prepoznala da je to Goran,covek koji cesto pomaze dedi,ali takodje sam odmah provalila zasto je dosao tu iza kuce,da se olaksa.
U momentu sam popizdela,ali vec sledeceg trena sam se skamenila.Jasno sam odozgo mogla da vidim taj abnormalno debeli mlitavi kurac kako se drzi za njega dok pisa.Sigurna sam da me nije primetio,pa sam ga do kraja odgledala ne verujuci sta sam videla.
Gospode boze kolika komadina,prolazila mi je misao kroz glavu,kakvo budjenje uz kafu,pomisljala sam i smejala se u sebi,ali tog dana,ta jutarnja slika mi se uvek vrzmala u glavi,kad god bih videla Gorana kako sa dedom nesto majstorisu po dvoristu. Po nekom njihovom ustaljenom obicaju,sto bi se reklo dnevna rutina,u podne se pije kafa,tako da sam umesto bake ja skuvala kafu, ponela je dedi i Goranu.Secam se da su u trenutku kad sam ja dosla u radionicu sa kafom,njih dvojica su prepravljali neki bicikl.Opet sam se prisecala Gorana iz ranieg perioda,od pre dvadesetak godina,uvek mi je bio nekako odbojan,i uvek sam se trudila da izbegnem susret sa njim,sve do tog jutra,a ta jutarnja slika mi se konstantno okretala u glavi.
