Patolog dr. Stamenkovski bio je čovek interesantnih sklonosti.
-Da ga niste vi ubili, upita detektiv zapalivši cigaretu. Gledao je u vrhove svojih cipela dok se noć vragolasto migoljila oko hotela.
-Zaboga…nisam ga ubila. Mislim, želela sam mu sve najgore, i čak sam priželjkivala da rikne večeras, ali pobogu, zar mislite da sam u stanju da ubijem nekoga.
Sa tim rečima prišla je detektivu i stavila mu ruku oko vrata.
Detektiv osećajući smrad te pokvarene žene nakašljao se. Ipak, njegovo iskustvo koje je stekao tokom 13 godina rada govorio mu je da je žena ipak nevina.
-Šta imaš, Stamenkovski.
Patolog se pridigao iz klečećeg položaja nekako ošamućen mirisom smrti.
Izvukao je maramicu iz džepa u košulji i obrisao lice.
-Tri metaka. Puno sperme.
Detektiv se nasmejao.
Patolog izađe na terasicu koja je pružala pogled na veliki prljavi grad. Stresao se i pomirisao noćni vazduh.
-Puno pljuvačke i nekih ženskih dlačica.
Detektiv izađe iz sobe ostavivši patologa nasamo sa Kejt. Spustio se liftom do predvorja pa se naslonio na recepciju. Puno policajaca raštrkanih po hotelu držali su goste pod prismotrom, proveravajući hodnike, uglove, ćoškove, skrovite prostorije.
-Jeste li videli neke sumnjive žene kako ulaze u hotel večeras.
Devojka sa recepcije, sirota cura, nakašljala se.
-Hmm…sećam se…bila sam u toaletu znate, i videla sam dve siluete kako izlaze iz hotela užurbanim korakom kad sam se ispiškila.
Detektiv se stresao.
-Često piškite u toaletu.
Recepcionerka se nakašljala.
-Imam problem jer pijem dosta vode tokom posla.
Sišli su i rukovodioci, dve žene, plavuša i crnka. Primetivši detektiva, diskretno su sele na široku naslonjaču u sali za odmor.
Detektiv im se pridružio.
-Veoma nam je žao zbog smrti uvaženog Majkla.
-Verujem. Detektiv zapali cigaretu i naruči dupli viski sa limunom.
Kakav je ovo klošar od detektiva, pomisli plavuša rukovodilac.
-Recite mi, dolaze li ovde elitne prostitutke.
Crnka rukovodilac pocrveni. Bilo joj je neprijatno.
-Nikako, detektive. Naš hotel je sasvim pristojno mesto.
-Zar zaista tako lažete dok gledate čoveka u oči, pitao je detektiv ispivši dupli viski sa limunom. Uskoro mu poslužitelj donese još jedan.
-Pa tu i tamo….znate…ekonomija…
-Tu i tamo.
Detektiv je ispio i drugi dupli viski sa limunom. Sad se nacvrcao i sklonivši tamne naočare posmatrao je dve rukovoditeljke blistavo smeđim očima. Primetivši ostatke od sinoćne hrane na košulji, prstom desne ruke uzeo ih je i bacio kraj cipela plavuše rukovoditeljke.
Ubrzo stiže Tijana, šef udruženja arheologa. Sela je pored rukovoditeljki i napravila veoma žalostan izraz na voštanom licu.
-Zar tako nešto da se desi sirotom Majklu.
-Tijana, recite mi šta znate o njemu.
-Englez, došao na skup. Trebao je da održi govor.
Detektiv je ispio i treći dupli viski sa limunom.
-Možda će ga i održati.
-Kako to mislite, detektive.
-Kad bude odveden u veliku britaniju, tamo će sigurno biti sahranjen.
Stigla je Kejt.
-Grešite detektive. Pepeo će mu biti rasut po temzi.
-Evo je i žena Kejt. Sedi, mlada damo.
Kejt se uvredi na tu opasku pa sede.
-Recite mi Kejt, koliko znate o pokojnom mužu i njegovim avanturama.
-Ne mnogo. Znate, on je bio veliki sadista.
-U kom smislu.
Kejt se zakašljala.
-Pa…voleo je da muči prostitutke.
Rukovoditeljke su bile iznenenađene.
