Kejt nastavi priču.
-Jednom, dok smo putovali i razgledali Minhen, bio se napio strašno. Pričao mi je svakakve gadosti.
U daljini se čuo žamor sobarica, kuvara i drugog osoblja hotela.
-Nastavite, reče detektiv. Stavio je tamne naočare i sad je izgledao poput svrake.
-Dakle, bio je strašno pijan te večeri. Ne sećam se baš dobro. Pričao mi je ‘dobro sam je gušio i šibao…bila je krvava do nogu…ahh…’
Detektiv ustane sa naslonjače i svevidećim očima osmotri rukovoditeljke, Tijanu i Kejt.
Potom ih ostavi i krenu ka holu gde su se održavali sastanci. Raspojasani pripadnici udruženja arheologa su bili skroz pijani. Veoma ih je potresla smrt kolege Majkla.
U stopu ga je pratila Kejt.
-Moram vam reći nešto.
-Reći ćeš mi kasnije.
Kejt ga sustigne i stane mu pred lice.
-Vrlo je važno.
Detektiv je slušao.
-U hali udruženja arheologa srela sam jednog momka. Petar se zove. Neko vreme smo tipkali preko društvenih mreža. Čudila sam se šta radi ovde jer se predstavljao kao pica majstor. Rekao mi je da je tu zbog nekog drugara iz udruženja arheologa.
-Hm.
-Međutim, sad ga nigde nema.
-Mislite da ima neke veze sa ubistvom.
-Ne znam. Iskreno, baš me briga za Majkla. Samo želim da vam pomognem u istrazi, maznim glasom mu je to rekla ponovo provlačeći rukom ka njegovom ramenu.
Napravili su improvizovanu policijsku stanicu u hotelu. Kolege panduri tražili su podatke o životu pokojnog Majkla.
Čudne stvari su izašle iz dosijea.
Siroti Majkl je bio veliki bolesnik. Mučio je prostitutke na sve moguće načine. Međutim, imao je jake veze u gornjem domu britanskog parlamenta, pa su mu gledali kroz prste.
Detektiv je nadgledao kolege za kompjuterima. Sagnuo se kraj jednog i rekao mu da se zaustavi na slučaju ubijene prostitutke iz stokholma. U izveštaju je pisalo
‘Nađena mrtva elitna prostitutka u razbijenoj sobi luksuznog hotela u Stokholmu.
Suzana Andrejević, 35 godina. Ugušena tokom snošaja. Iskasapljena i izubijana. Slučaj nerešen’
Detektiv je pogledao na datum. 3 mart 2018.
Digao je glavu sa ekrana i odveo se do sofe gde je sedeo inspektor Stojković. U dugom kišnom mantilu, ispijao je kafu. Napolju je sneg još uvek padao.
-Čini se da je ovaj Majkl bio veliki bolesnik, reče detektiv pozdravljajući inspektora.
Stojković je ćutao.
-Šta su snimile kamere?
-Začudo, bile su isključene.
Priđe im poslužitelj. Dupli viski sa limunom okrepio je detektiva.
-Imamo čini mi se slučaj osvete elitnih prostitutki iz naše zemlje. Bolesnik je ubio posle karanja jednu od njihovih.
Inspektor podiže slušalicu. Zar je moguće da niko nije opazio dve elitne prostitutke.
Javi se taksista iz lux taxi službe.
-Ćao, Stefane. Slušaj, jesi li video nešto sumnjivo večeras…
-Nešto sumnjivo kao?
-Dve elitne prostitutke su ubile nekog engleza u hotelu plaza. Raspitaj se okolo malo dok mi ovde ispijamo pića.
Bolničari su odnosili mrtvo telo. Kejt je išla za njima do ulaza, ali nije htela da pođe nazad u domovinu. Svideo joj se Beograd. Pridružila se detektivu i inspektoru za stolom.
-I tako, reče mi ona budala Kejt, bio neki dečko tu, predstavljao joj se kao pica majstor, pa ga sad više nema…
-Misliš da je on bio umešan u sve ovo?
-Moguće.
Detektiv i inspektor mogli su da pričaju do zore ne primećujući Kejt.
-Khm.
Detektiv je pogleda.
-O zdravo Kejt. Upoznaj inspektora Stojkovića. Dobar je to čovek.
Kejt sede za stolicu i rukuje se sa inspektorom.
