Hotel

Majkl Rodžers doputovao je sa svojom ženom u Beograd na konferenciju udruženja ljubitelja arheologije. Svideo mu se ovaj grad dok je izlazio iz aviona držeći za ruku ženu.

Bio je to debeli englez sa crvenim naočarima. Imao je 55 godina.
Sunce je zalazilo na aerodromu dok je čekao službeno vozilo koje će ga odvesti do hotela ‘crown plaza’.
U automobilu je sedeo njegov dobri drugar Kit. Nosio je crno odelo.

Dok su odlazili sa aerodroma ka hotelu Majkl je razgledao ulice Beograda okupane večernjim snegom koji je padao.
-Lep grad, ha, Kejt?

Njegova žena bila je na izgled pomalo odsutna. Trljala je levu podlakticu.
-Ha? A da, Majkl. Baš lep gradić…
prošaputala je dok se bentli zagasito crne boje probijao kroz vozila.

Bentli se uvezao u parking. Izađe vozač Kit i otvori široka vrata da propusti Majkla i Kejt. Stari bračni par još uvek se dobro držao dok su izlazili iz auta i pružili kofere momku koji ih je sačekao. U daljini prskalica za vodu kružila je oko svoje ose mokreći fino podšišan travnjak i zelenu okolinu.
Ispred hotela čekala ih je Tijana, predsednica udruženja ljubitelja arheologije. Trebalo je da imaju govor večeras u predvorju hotela.

Majkl se bio dobro naoštrio za taj govor…čak je i tekst spremio. Biće to njegova dugo branjena teza o nemogućnosti iskopavanja podzemnih tokova Beograda.
Tijana ih je spremno dočekala zainteresovano osmotrivši posebno njegovu ženu Kejt.
-Dobrodošao Majkl, rekla mu je rukujući se sa Kejt. -Nadam se da će vam biti ugodno u glavnom gradu.
Iza njih vozač Kit zatvarao je vrata bentlija i oprezno se udaljio sa parkinga kao da predoseća nekakvu oluju koja će zadesiti hotel i sve u njemu.

Tijana pođe niz hodnik do lifta njihove sobe. Bila je to soba 155. Majkl i Kejt pratili su je do lifta ne snalazeći se baš najbolje u pomalo čak i za njih tajanstvenom predvorju hotela.
Kaskao je za njima momak noseći kofere.
U predvorju nekoliko ljudi vrlo učtivo je ispijalo koktele.
Vrata lifta se otvoriše. U njima se nalazio momak ružičastog lica, liftboj.
Kejt ga poluzainteresovano osmotri i uđe u njega posle muža i Tijane. Momak sa koferima pritisnu dugme.
Posle nekoliko trenutaka lift izađe na drugom spratu hotela. Još su neko vreme prolazili hodnikom dok nisu došli do sobe 155.

Tijana otključa vrata sobe. Bila je to obična hotelska soba sa 25 kvadratnih kvadtrata. Momak unese kofere i smesti ih na krevet pomalo bezobzirno.
Bilo je 7 sati popodne. Majkl se pomalo oprezno provuče unutra.
Gajio je neko verovanje da sobe u hotelu mogu biti začarane, pa je na neki način proveravao sobu. Njegova žena Kejt sela je na stolicu.

Govor je bio zakazan za 11 sati što je ostavljalo dovoljno vremena bračnom paru da se opuste i raskomote.
Majkl uze peškirić sa drške kraj kupatila i obesi ga oko vrata. Nije navikao na ovako tropske temperature pa se brisao peškirićem oko vrata dok je njegova žena sipala piće sebi i njemu.
Pružila mu je piće. Majkl uze čašu izgraviranu u obliku naziva hotela i ispije nekoliko gutljaja. Oslonivši se o stolicu zapalio je cigaretu kašljucnuvši. Bio je već mator i doktor mu je rekao da smanji pušenje ali on se nije obazirao na to.
-Kejt, što ne bi sišla dole da se upoznaš sa našim prijateljima. Siguran sam da bi jako voleli sa tobom da pričaju.
Promućkala je žestoku tečnost u čaši pa ispila. Već se bila navikla na ovakvo nezrelo ponašanje supruga, kao da nije znala šta će da radi.

Rating: 4.4/5. From 10 votes.
Please wait...
Možda Vam se sviđaju i ove
guest
0 Komentari
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare