Dosao je I taj dan. Rade me je pozvao telefonom I rekao da ce doci kod nas da uzme pare. Imao sam samo 200 evra koda sebe. Cak je Milica spremila veceru sa namerom da ga odobrovoljimo. Sa strepnjom smo cekali da dodje. Pojavio se negde oko pola devet I seo. Milica ga je posluzila rakijom I pristavila kafu. Dok je ona vrsljala po kuhinji Rade je zatrazio novac. Ja sam izvadio onih dvesta evra I rekao da vise nemam, ali da cu mu svakog meseca davati po jos sto sa kamatom. On je pogledao u mene, pa ustao naglo. Uhvatio me je za grlo I nabio svom silinom uza zid.
“Pa jel ti to mene zajebavas Zorane? – derao se na mene.
Sad cu da te ubijem na licu mesta. Jesam li ti rekao godinu dana? Jesam li ti dao pare bez kamate? Jesam li ti popravljao kola za dzabe? JESAM LI? “ Drao se na mene kao nenormalan. Milica je dotrcala iz kuhinje I vristala:
“Pusti ga cika Rade. Pusti ga molim te.”
Svojim ogromnim rucerdama me je drzao prikovanog uza zid, a ja u panici mu predlozih neka uzme iz kuce sta zeli u zamenu za novac.
“ Ti I dalje mislis da sam ja dobrotvorna ustanova idiote.” – drao se I dalje. “ Ne trebaju mi tvoje smrdljive stvari. Nisi trebao da se zajmis kad si nesposoban govno jedno. “
“ Vraticu ti kunem ti se – rekoh mu sa namerom da ga malo smirim – Prodacu Astru I necu da kupujem nista drugo, ali tebi cu da vratim.”
Medjutim Rade nije hteo ni da cuje. “ To si idiote trebao da uradis pre nego sto sam dosao. Sada je kasno. Sutra ujutru mi dolazi covek kome sam obecao da cu mu pozajmiti pare pod kamatu. Sta sad da mu kazem,
A PAMETNJAKOVICU?”
Znao sam da sere. Imao je para I mnogo vise od mog duga. Jednostavno nije zeleo da me slusa.
“ Pa sta da uradim majstore da resimo ovaj problem? – upitao sam ga molecivo – Pare nemam veceras. “
“ Ali zato imas zenu – rece Rade pa nastavi – Ona moze da ti produzi vracanje duga na mesec dana.”
“ Kako to mislis majstore? ” – upitah ga sa strepnjom, a on me pusti od zida I rece: “ Pa lepo nesposobnjakovicu. Dopustices mi da je pojebem veceras I odlazem ti vracanje duga na mesec dana.”
Milica vrisnu: “ Zorane, neeeeeeeeeeeee.” – a ja pogledah u nju pa rekoh Radetu: “ Daj bre majstore. Ne mogu to. Molim te nemoj tako.”
Rade ponovo krete da vice na mene I ponovo me uhvati za vrat I nabi uza zid.
“ Ili ce da pristanes na moje uslove ili necete znati sta vas je snaslo. Shvatite da sam mnom nema zezanja. Jeste li vratili pare? Niste. Jesam li bio fer prema vama? Jesam. Sad ili ces da mi dozvolis da je jebem ili ste oboje najebali.”
Milica poce da vristi, ali Rade nastavi ovog puta bez galame: “ Zorane. Razmisli malo. Ne gubis nista. Tvoja zena te voli I razumece, a ni njoj nece biti lose. Da nikad nije jebana pa da razumem, ali jedan seks vise ili manje nista ne znaci.”
Gledao me je pravo u oci, a ja razmisljao sta da kazem. Bilo je ocigledno da mi se ovaj nece da mi se skine sa grbace I da je planirao ovako nesto. Samo nisam znao zasto je mene spopao da se ja slozim. Milici nije rekao ni rec, samo meni. Groznicavo sam trazio neko resenje koga nije bilo. Rade je poceo da me sve vise steze oko vrata, a meni se mutila svest. Onda me je pustio, a ja sam hvatao vazduh. “ I sta kazes – nastavio pretecim tonom – Ako ne pristanes polomicu te na sto delova pa neces valjati nikome. Moram da cuvam svoju reputaciju. Ako te pustim da odlozis placanje svi ce misliti da sam picka I da mogu da me jebu. E pa ne moze to tako.”
