Pogledala sam ka velikom zidnom satu prekoputa stola i u sekundi me je presekao hladan znoj.
Iako sam u njegovu kancelariju došla u 17 časova, odmah nakon međusmene u prodavnici, vreme je u ovom ludilu i divljem jebanju prošlo za tren oka. Kazaljke su pokazivale tačno 22 časa. Pet sati čistog greha, vrištanja i razvrata prošlo je kao pet minuta.
Kancelarijom je sada vladao potpuni mrak, osim slabog svetla ulične svetiljke koje je prolazilo kroz prozor. Oko nas su i dalje ležali razbacani papiri po podu, pocepana čipka mojih gaćica i miris naših pomešanih sokova. Tek tada me je, dok je adrenalin počeo da opada, opalila prva misao o mužu, o deci, i o tome šta sam zapravo uradila sa čovekom koji sedi pored mene na kauču…
Direktor se polako okrenuo ka meni, popravljajući svoju proređenu kosu, a na licu mu se opet pojavio onaj prepoznatljivi, samozadovoljni osmeh moći.
„Znaš, Milice… Milan je stvarno dobar radnik. Zbog ovoga danas, lično ću se pobrinuti da mu plata bude ozbiljno povećana“, rekao je prigušenim glasom, dok mu je pogled ponovo skliznuo ka mojim golim četvorkama. „Ali, to znači da ćeš morati još koji put da dođeš kod mene… da sredimo preostale papire.“
Umesto da se uplašim ili postidim, u meni je proradila neka luda, bezobrazna ženska sujeta. Kada sam videla šta sam onakvom moćnom čoveku uradila svojim telom od 180 centimetara, osetila sam se neverovatno moćno.
Samo sam se kratko, provokativno nasmejala, pogledala ga pravo u oči i rekla:
„Dogovoreno, direktore… Ali onda ta plata mom mužu mora baš, baš dosta da se poveća.“
Dok sam to izgovarala, nagnula sam se napred, uhvatila ga rukama za vrat i bez oklevanja mu divlje gurnula jezik u usta. On je to spremno dočekao, oberučke prihvatajući poljubac, stežući me ponovo za moje veliko dupe dok su nam se jezici preplitali u tom mračnom kabinetu.
Znala sam da sam upravo potpisala pakt sa đavolom i da je ovo tek početak moje tajne, grešne uloge, ali dok je njegov jezik bio u mojim ustima, jedino o čemu sam razmišljala bilo je – kada će sledeći papiri stići na red.
