Posle razvoda nisam više imao šta da tražim u gradu koji sam nekada nazivao svojim. Prekipelo mi je više da svima objašnjavam zašto sam se razveo. To pitanje su mi postavljali i moji i ženini prijatelji. Zato sam rešio da se spakujem i odselim u drugi grad.
Našao sam finu kuću u predgrađu, gde su se mahom živele porodice sa decom. Iz bučnog centra grada gde su se neprestano dešavale stvari prijlo mi je odem negde gde je mirno. Posle emocionalnog kraha ta tišina me je lečila. Još dok sam gledao gde ću se smestiti u ovom kraju sam primetio jednu prelepu kuću. Kuću do one koju sam posle uspešne potrage i kupio.
Tu je živeo jedan bračni par, bez dece. Kamion za selidbe nije ni stao, a oni su već prišli da se upoznaju. Muž Branko i njegova žena Lidija. Odmah su se ponudili da pomognu, što sam ja naravno odbio, jer nisam hteo da maltretiram ljude. Međutim, oni su insistirali i posle njihovog upornog navaljivanja ja sam pristao da oni pomognu.
Nakon što smo sve stvari istovarili i stavili u kuću ponudio sam ih kafom i rakijom. Dok smo ispijali ta pića malo smo pričali. Razgovor je išao na sve strane, pričali su mi o bivšim vlasnicima ove kuće, o komšiluku, o njihovom biznisu, o odluci da nemaju dece…
Kada je Branko krenuo detaljno da mi priča o svom poslu, meni su misli, a i pogled, počeli da lutaju. Najednom zaustavio sam svoje oči na Lidiji. Gledajući je i odmeravajući došao sam do zaključka da je uopšte nisam ocenio predhodno i da mi je to bila velika greška. Imala je 32. godine, crne kose koja je se završavala tik ispod ramena. Krupne crne oči, punije usne i mali nos su je činili prelepom. Dok sam je osmatrao pogledi su nam se sreli. Nasmejala se i otkrila lepe bele zube, a ja nekako pocrveneh, ali nisam odustajao od osmatranja.
Ona je brzo skrenula pogled ka mužu, a ja ka njenim grudima. Grudi su joj bile taman po mom ukusu, jaka trojka, možda čak i četvroka. Lepo su se videle jer je nosila otvornu majicu na bretele. Branko je i dalje pričao o svom poslu, ali ja sam se sve više gubio i nisam mogao da ga pratim, nova zanimacija mi je bila gledanje u Lidijine grudi. Ona kao da je primetila to i malo se uspravila i nagnula ka meni tako da sam mogao bolje da ih osmotrim. Opet mi je bilo neprijatno pa sam svoj pogled skrenuo ka Branku, trudeći se da koncentrišem na njegovu priču.
Da bih održao privid da ga pratim, postavio sam mu neka pitanja. Dok je on sav srećan odgovaraio, moje oči su prelazile preko lepo izvajanog tela njegove žene.
Opet me je uhvatila da to radim i nasmejala se još jednom. Uhvatio sam i ja sebe, da mi se prvi put posle dužeg vremena sviđa neka žena, a da nije moja bivša supruga. Najednom, ona prekida svog muža i reče da moraju da krenu i da im je drago što su me upoznali. Zahvalio sam im se na pomoći i krenuo da ih ispratim. Tada sam primetio da je nosila helanke koje su savršeno ocrtavale njenu poveću guzu, imala je malo šire kukove koji su me instant napalili. Spustio sam pogled na njene butine i listove koji su bili prelepo izvajani. Već smo bili na vratima, a ona se osvrnula i još jednom mi se osmehnula. Čini mi se da je od prvog do ovog poslednjeg osmeha svaki bio za nijansu vragolastiji i izazovniji. Na vratima smo se rastali i rekli su mi da slobodno svratim kad imam vremena. Zatvorivši vrata sam otrčao do flaše i nasuo čašicu rakije da se povratim malo. Ispio sam ubrzo i drugu. Primetih da mi je moj ponos tvrd i dignut.
Morao sam da skrenem misli, počeo sam da raspoređujem stvari po kući i da se raspakujem. Baš sam se udubio u to da nisam primećivao koliko je vremena prošlo. Najednom me prekinu zvono na vratima.