Kako je zatoplilo svakodnevno viđam jednu malu kako trči niz cestu. Malo punašnija, srednjih grudi i veće stražnjice, a valjda zato i trči. Uglavnom, nabila bi šiltericu, naočale za sunce, mada je bilo dana kada nije bilo sunca, ali eto, nek se nađu. Vidio bi kad bi došla i parkirala svoju malu Fiesticu stotinjak metara iznad moje kuće, a onda bi krenula po cesti nakon razgibavanja. Dok bi se razgibavala imao bih direktni pogled na nju, njenu guzu i njeno rastezanje. Kako živim sam, ovo mi je postalo redovna zanimacija. Bila je točna, sa povremenom razlikom od kojih 5 do 10 minuta kašnjenja.
Ponekad bih ju gledao dok se razgibava ili rasteže nakon trčanja, pa bi ga znao drkati dok sam ju gledao. Ovako izdaleka je bila zgodna, duge smeđe i ravne kose uvijek svezane u rep i provučene kroz onu rupu na zatiljku šilterice. Utegnuta u tajice i uske majice kad je bilo lijepo vrijeme, a po oblačnom u nekom šuškavcu. Po ovoj cesti nije bilo nikoga, osim vikendima kad bi došli vikendaši iz Zagreba i okolice koji su ovdje imali vikendice. Jedino su preko ljeta po tjednu bile pune vikendice. Meni je odgovarala ova osama, jer sam uživao u tišini i mogao sam pisati u miru. Danas je internet omogućio sve, pa i moje pisanje kolumni za dva dnevna lista koje sam slao e-mailom.
I možda bi ja nju gledao cijelo ljeto kako trči da mi se nije ukazala mogučnost da gurnem svoj tvrdi kurac u njenu vruću macu.
Jedan dan sam radio nešto vani kad sam čuo njen auto kako dolazi i onda njeno zagrijavanje desetak minuta, pa kretanje niz cestu. Prošla je kraj mene i veselo pozdravila:
– Dobar dan! ! !
– I tebi! ! ! -viknuo sam za njom dok sam sad izbliza gledao njeno okruglo dupe kako se napinje u trku.
Samo je mahnula i nastavila. Vidio sam da napreduje sa mršavljenjem, jer je bila manjeg trbuščića nego kad je počinjala.
Nastavio sam sa poslom, ali sam mislio na njenu guzu i kurac mi je već bio tvrd, ali ga nisam išao izdrkati, jer sam imao neki čudan osjećaj. Nije prošlo ni pola sata, a ona mlada dama se vračala gadno šepajući. Vidio sam da je stradala desna noga, pa sam stao uz cestu i gledao ju kako polako šepa suznih očiju. Odmah sam znao da je gležanj u pitanju, i to desni, pa nisam baš bio siguran da bi mogla voziti. Izašao sam na cestu i upitao:
– Trebaš li pomoć?
– Još kako! ! ! -zajecala je i otišao sam do nje, jer je stala sa takvim bolnim grčem na licu i suzama u očima, pa prostenjala kroz zube- Mislim da sam iskrenula zglob.. .
– Misliš? Pa vidi se iz aviona da ti je otekao i poplavio.. -rekao sam i prebacio joj ruku preko mog vrata i poveo je do svoje kuće.
Jedva je skakutala, a ja sam morao dosta se sagnuti, pa sam je na kraju podigao na ruke i odnio do kuće. Malo se iznenadila, ali ionako sam navikao na neku fizičku aktivnost, pa mi nije bilo teško.
U kući sam joj skinuo polako tenisicu, te onu malu čarapicu i ugledao nateknut zglob. Uzeo sam iz zamrzivača vrečicu sa smrznutim graškom i dao joj da si stavi na zglob dok sam ja krenuo tražiti stezni zavoj, za koji sam znao da postoji, jedino ga nisam mogao naći. Malo se opustila dok joj je onaj grašak hladio zglob, ali su joj se bradavice napele kroz majicu kako je bio hladan.
