Ding-ding!
Čujem stigla poruka na Whatsapp. Pola 9 ujutro, ja još u krevetu, ko li je sad? Drugari nisu, i oni još spavaju,
“Ćao ajd vreme je za ustajanje. Doručak ti je na stolu. Tamo ćeš naći i račune i pare da odeš do centra da platiš”.
Keva se javila s posla.
“o.k.
važi.
dogovor.
vidimo se kasnije.”
I okrenem se na drugu stranu da dospavam još 15 min.
Ne prođe mnogo, eto ga opet – ding-ding.
Šta li je sad, da li je keva zaboravila nešto. Jes, poruke od keve vidim. Otvorim poruke, kad samo što me šlog nije strefio! U momentu sam se probudio!
Keva poslala dve slike i jednu poruku. A slike… na jednoj ona podigla bluzu i vide joj se sise u nekom brusu, a na drugoj zadigla suknju, prekrstila noge i vide joj se neke minimalke gaćice!
Ne mogu da verujem, trljam oči, štipkam se, gledam da nije neka skrivena kamera… proveravam jel to sa kevinog broja, da me neko ne zeza. Ma nema šanse, sve se slaže. Gledam one slike, pa ih snimim za svaki slučaj u galeriju. Uradim i screenshot konverzacije.
Tek sam onda obratio pažnju na poruku – “Evo šta imam na sebi jutros. Samo za tebe… mislim na tebe celog jutra…”.
Sedim tako i razmišljam. Šta me snađe, jebote.
Sto-posto mi greškom poslala. Al kome je ovo bilo namenjeno?
Verovatno ćaletu, on je čovek bio na poslu na terenu. Al ko zna možda je neko drugi u igri. Jebemliga mislim se. Bacila me keva u žešći rebus.
I razmišljam se – šta sada? Keva poslala slike, ajd da uzvratim istom merom. Ionako sam još bio u krevetu u gaćama. Samo što mi je kurac bio u jutarnjoj erekciji. Al zabole me. U gaćama je, pa se i ne vidi mnogo. Računam, ajde da se zezamo. Slikam ja tako, i pošaljem kevi sliku. I poruku – “I ja mislim na tebe”.
Pogledam sad natenane one slike što sam sačuvao u galeriji. Bogami, jes mi keva, al ima tu materijala. Onaj brus joj stisao sise pa deluju podignute i čvrste. Na drugoj slici butine bile pojake, gaćice bile tesne, neke krem boje minimalke. Nije loše mislim se, jedino što mi je keva. Gledam ja tako te 2 slike, kad – ding-ding, eto nekih poruka.
Pogledam, keva poslala par poruka. Otvorim WA, kad ono prvo primetim – keva obrisala one slike i njenu raniju poruku, i sledeće nove poruke:
“Šta mi ovo šalješ!? Jesi ti normalan?”
Ja odgovorim:
“Isto što i ti meni šalješ”.
“Ništa ti nisam slala. Ne znam o čemu pričaš” – odgovara ona meni. Vidim keva se pravi luda.
Ja joj pošaljem one slike što sam sačuvao – “Jesu ovo tvoje slike? Mislim tvoje gaćice i brus 🙂 “ – i sad počinjem da se zezam sa njom.
Tajac. Pauza. Nema nikakve poruke 10 min. 20 min. Pola sata. Ništa. Čekam i dalje. Odem do grada, platim račune i vratim se. I dalje ništa. Pošaljem poruku:
“Platio sam račune. Šta je s tobom, jesi živa, ne javljaš se?”. Kad evo stiže i odgovor.
“Tu sam. Radim. Šta ti radiš?” – malo razmišljam, pa ajde da se zezam sa kevom.
“Ništa posebno. Gledam one tvoje slike 🙂 ” – prođe 5 minuta, onda stiže poruka.
“Da si ih odmah izbrisao!” – vidim keva se ljuti.
“A šta ako ih ne izbrišem, šta onda?” – opet pauza nekoliko minuta.
“Vidi, sve je to greška, jedan mali nesporazum”.
“o.k. nego ako je greška, kome si htela da pošalješ te slike?” – i opet pauza do sledeće poruke.
“Pa tvom ćaletu, kome drugom. Mi to tako šaljemo slike jedno drugom. Znaš da je čovek na terenu pa da ga podsetim.”
“Ozbiljno? Aj pričaćemo kad dođeš kući. Samo se bojim da ti to ipak šalješ nekom drugom.”
“Šta ti pada na pamet!? Stvarno ćemo da pričamo kad dođem kući!” – vidim keva sad već besna.