Atmosfera je bila veoma prijatna. Lagana muzika je dopirala sa klavira na sredini prostorije, svetlo ne previše jako, bez dima i zagušljivosti.
Sin: “Ovo je baš neko fensi mesto. Šta ćemo da hasamo? Oćemo neku mesinu?”
Mama: “Mesinu?? Jooj majko moja, kakvog li divnog izražavanja. Ajde ovako, za početak želim da sedneš pored mene.”
Zbunjeno me je pogledao i uz kratko oklevanje premestio se pored mene.
Mama: “Tako. Vidiš kako je lepše kad sam ti blizu. Dakle, ja ću naručiti punjene lignje, a ti ako hoćeš “mesinu” možeš ovu rolovanu piletinu, sjajna je.”
Ćaskali smo malo uz večeru i vino pričajući o raznim temama. Saznala sam to veče dosta o svom sinu i čitajući “između redova” shvatila sam da je svo to njegovo ponašanje bilo posledica prosto lošeg društva i traume usled gubitka oca. On je i dalje u duši bio moj sjajni sinčić.
Vino je radilo svoj posao i postajao je sve opušteniji kao i ja. Usput, osećala sam se i sve bezobraznije.
Mama: “Reci mi sad, iskreno… te tvoje devojke i kratke vezice… jel se desilo nekada da ti devojka postane napaljena u nekom, da kažem, nezgodnom trenutku?”
Gledao me je ne shvatajaći na šta mislim. Primakla sam stolicu skroz do njega, praktično smo se dodirivali telima.
Mama: “Znaš, budimo realni, vi muškarci ste napaljeni uvek i svuda. Ali mi, žene… nama je ipak potreban određen trenutak. Naravno, ima nimfomanki i devojaka željnih seksa uvek, ali većina nas se tako oseća tek u pravom momentu, a ponekada i potpuno iznenada. Jel me razumeš?”
Sin: “Razumem, ali… ove moje nekako nikada nisu ni imale taj momenat. Bar ne često koliko bih ja voleo.”
Mama: “Ali ti moraš biti spreman na svaku priliku. Evo na primer ja. Ja sam sada totalno, jebeno napaljena!” – nisam baš govorila previše tiho ali ipak me niko okolo nije čuo, sem mog sina.
Sin: “Tišee. Jesi luda? Ja da sam tako nešto rekao verovatno bi me ošamarila tu… pred svetom.”
Mama: “Već sam ti rekla, ja nisam problem u ovoj priči, nego ti. Dakle, zamisli ovako, izašao si sa nekom zgodnom devojkom i ona ti u sred restorana izjavi kako je napaljena i kako želi da oseti tvoje prste u svojoj maloj napaljenoj pici. E sad zamisli da sam ja ta napaljenica, i da sam zaista vlažna i željna.”
Podigla sam malo haljinu i pokazala sinu svoje providne bele gaćice, samo na trenutak. Spustila sam haljinu, a zatim sam uzela svoj kaput sa stolice i pokrila svoje krilo.
Mama: “Ajde. Zavuci ruku sa strane kaputa i oseti je.”
Po izrazu lica bi rekla da mi zaista nije verovao, ali sam ga ipak dugo i ozbiljno gledala u oči dajući mu znak da se ne šalim.
Sin: “Mama, videće nas neko.”
Mama: “Ne brini, gledaću ja sve što se dešava. Primakni se samo još malo do stola i tvoja ruka će biti potpuno neprimetna.”
Pogledao je još par puta da niko ne dolazi i gurnuo ruku pod kaput. Naravno, odmah je krenuo na moje međunožje.
Mama: “Opaaa… polako sine. Ne može tako. Ne želiš ništa naglo. Prvo me malo pomazi, oseto moje čarape, moje gaćice.”
Sin: “Ahaa… izvini. Mislio sam da… jel ovako?” – počeo je da mazi moje butine polako i nežno se penjući ka moji preponama.
