Uzela sam ga za ruku i namestila je na moj bok tako da je kroz tanku tkaninu haljine mogao da oseti lastiž mojih gaćica. Kada sam mu namestila ruku i ostavila je, stisak mu je postao veoma snažan i grub.
Mama: “Znala sam. Nemoj da si takva… sirovina. Fino me uhvati, sa osećajem. Probaj da me nežno držiš. Kao da me voliš… kao da me čuvaš…”
Stisak mu se opustio i napokon je bio prijatan.
Mama: “Tako. Imamo još puno posla, vidim ja.”
Sin: “Nemoj tako, pa nisam ja baš toliko loš.”
Mama: “Nisi ti loš samo… imaš loše navike. Moraš da naučiš da slušaš, da razumeš ženski osećaj, žensku maštu i volju… tek ćeš onda moći da je potpuno zadovoljiš i zadržiš uz sebe. Sebičnost nije dozvoljena u vezi, jasno?”
Sin: “A šta kada je ona sebična? Svaka do sad je bila… ma… ne poznaješ mama ove današnje ribe. Znaš ono – hoće da se… a da im ne uđe!”
Mama: “Eeee baš… stvarno si… Taman pomislim ti krenuo pravim smerom, kad ovakva jedna prosta opaska izađe iz tih tvojih usta. Kompromis! Istrpi ponekada. I veruj mi…” – prišla sam da mu šapnem. – “…kad tad, svaka bi da joj uđe!”
Poljubila sam ga u obraz i ustala.
Mama: “Ajde sad šmekeru moj, tuširanje, sređivanje… u 7 da smo krenuli.
*
Nisam ga nikada videla da se toliko dugo sređuje i doteruje. Dobra dva sata je izlazio iz kupatila u sobu i obrnuto. Ja sam sipala sebi čašu vina i čekala ga da sve završi.
Mama: “Sine, da krenemo polako. Ne želim da nam propadne rezervacija.” – u tom trenutku se pojavio pred izlaznim vratima.
Sin: “Evo, sve sam završio, šta kažeš?” – stajao je u potpuno novom izdanju.
Cipele, pantalone, košulja, sako… bio je prava slika i prilika. Okrenuo se jednom da se pokaže i guza mu je sjajno stajala u tim pantalonama. Želela sam da je štipnem, gricnem… ali nije bilo vremena za moje perverzne misli, već smo uveliko kasnili.
*
Nakon kraće vožnje stigli smo do restorana. Sin se ponašao sasvim korektno. Poneka pljuvačka na pod i guranje ruke u džep, ali opomenula sam ga i poslušao me je. Ipak je on još uvek bio veoma mlad… tako reći mangup. Kada god bi prošli pored neke tete glava bi mu refleksno kretala ka njenoj zadnjici.
Mama: “Hej! Pravo gledaj!” – stisnula sam mu ruku kojom me je držao.
Sin: “Auuč… pa zar ne smem ni da pogledam malo?”
Mama: “Danas si sa mnom i gledaš samo mene. I uvek mora tako biti. Sledeći put, kada izvedeš neku “ribu” zar ćeš i onda da buljiš? Ili, zamisli da sada ja krenem da buljim u tipove okolo, i da ih šmekam? Jel bi se osećao lepo?”
Nije odgovarao.
Mama: “Tako sam i mislila.”
Ušli smo u restoran i konobar nas je doveo do našeg stola. Sjajno se potrefilo, poslednji sto u ćošku. Bio je to jedini sto koji je bio usamnjen tj odvojen, i bili smo relativno dobro zaklonjeni… nismo drugima upadali u oči.
Konobar: “Možda neki aperitiv pre večere?”
Mama: “Ja bih radije jedan Kaberne-Sovinjon… za početak. A ti dragi?” – pogledala sam ka sinu koji je sedeo preko puta mene.
Sin: “Može i meni jedan Kaber… taj jedan, isti.”
Mama: “Neka bude onda flaša. A za večeru… možda da prvo pogledamo meni, ako nije problem?”
Konobar: “Naravno.”
