Svanulo je novo jutro. Kod kuće su ostale samo Ana i Dragica. Miroslav je već otišao na put.
Ostali ukućani su spavali, dok je Ana ponovo zaspala. Dragica je dolazila kod nje i rekla u sebi:
– Neka spava, neka se odmori, sutra popodne i uveče kreće da radi u obližnjoj kafani
Nečujno je prišla prozoru i malo razmakla zavesu kako bi u sobu ušlo sveže jutarnje svetlo. Zatim je nežno navukla čaršaf preko svoje ćerkice Ane, pazeći da je ne probudi.
– Biće vremena za razgovor kada se naspava, pomislila je Dragica sa blagim osmehom.
Tiho je izašla iz sobe, zatvorila vrata za sobom i krenula prema kuhinji da skuva sebi jutarnju kafu, dok je kuća još uvek bila obavijena prijatnom jutarnjom tišinom.
Na sebi Dragica nije imala ništa, kao što ni Ana nije imala. Niko nije mogao da ih vidi, bile su spuštene roletne tako da su se šetale slobodno gole bez ikakve odeće.
Posle toga obukla je neku tesnu sivu suknju sa procepom između nogu i crnu majicu na bratele, sa dubokim prorezom oko njenih grudi. Nisu joj bili potrebni grudnjak ni gaćice, jer se dosta znojila od vrućine i želje da se ponovo pojebe sa svojim mužem Miroslavom, Aninim tatom tj. mojim stricem. Kad je skuvala sebi slatku kafu, krenula je da prži šnicle i kobasicu, za sebe i Anu.
Dok je meso lagano cvrčalo, Dragica je otvorila prozor na kip da uđe malo svežeg vazduha. Pogledala je prema hodniku i oslušnula.
Okrenula je šnicle, dodala malo začina i pripremila tanjire na sto. Miris doručka polako se širio kućom, nagoveštavajući mirno letnje jutro i početak jednog sasvim novog dana.
Kad je završila sa spremanjem doručka, Dragica je pažljivo poklopila tiganj i tanjire kako bi hrana ostala topla. Zadovoljno je pogledala sto, uzela kesu sa đubretom i izašla u dvorište.
Napolju je bilo tiho. Ostali ukućani još nisu ustali, a jedini koji ju je dočekao bio je Bobi, njihov verni pas. Čim ju je ugledao, veselo je potrčao prema njoj, mašući repom i skakućući oko njenih nogu, kao da želi da joj poželi dobro jutro.
Dragica se nasmejala.
– Nemam sada koščice, Bobi. Kad budem pekla pile, dobićeš i ti svoj deo – rekla je blagim glasom.
Sagnula se i pomazila ga po glavi, a Bobi je zadovoljno zatvorio oči, pa je još nekoliko puta zamahnuo repom pre nego što je otrčao nekoliko koraka po dvorištu i ponovo se vratio do nje.
Pošto je bacila đubre, Dragica je još na trenutak zastala ispred kuće. Jutarnji vazduh bio je prijatan, a Sunce se polako penjalo iznad krovova. Udahnula je duboko i vratila se unutra.
U međuvremenu Ana se probudila i otišla gola do kupatila da se umije i osveži. Posle toga se vratila u svoju sobu da se obuče. Obukla je crni tesni šorts i belu majicu na bratele.
Iz kuhinje je dopirao miris sveže skuvane kafe i toplog doručka.
– Mmm… baš lepo miriše – promrmljala je Ana sama za sebe dok je brisala lice peškirom.
Dragice još nije bilo. Za to vreme napolju, ona je mazila i češkala Bobija po glavi, dok je on radoznalo gurao svoju glavu među Dragicinim kolenima jer su ga privlačili mirisi koji su dolazili iz predela Dragicinih prepona.