Moja Snajka Sofija – Vidjanje Na Brzaka

Ovo je 3 dio od 3 u seriji Moja Snajka Sofija

Nisam dugo čekao da se ponovo vidim sa snajkom. Već sledećeg jutra mi je stigla poruka od nje.


Tek što je prošlo 8 sati. Znala je da sam na poslu, il makar na putu ka poslu.
Samo kratko. „Snajkino?“ I smajli na kraju.
Ja odmah kez na lice.
„Molim snajka moja lepa.“ Odogovorih joj.
„Šta radiš ti snajkino?“ Opet smajli.
„Čekam da mi se javiš, eto šta radim.“ Da zna da joj se radujem.
„Stvarno? Pa valjda treba da radiš nešto, a ne da čekaš mene.“
„Evo me u kancelariji, već radim. Ja sam vredan.“ Hvalio sam sebe.
„Ono jeste, vredan si ti. Znam.“ I namig smajli.
Uh Sofija, što me čačkaš od rane zore. Ja ionako nemam mira od kako sam je osetio prvi put. A sada mi ne samo u mislima, nego i na javi ne da mira.
„Vredan, vredan. Ti bar znaš da jesam.“
„A kakav si danas sa vremenom? Možeš li malo da ga odvojiš za mene?“
„Naravno da mogu Lepotice. Šta mogu ja da uradim za moju lepu snajku?“ Samo mi reci snajka..
„Znaš ti familijo šta snajki treba od tebe. Pa mi reci kada bi mogao da me malo vidiš?“
„Reci mi kada ti možeš i ja ću da se uklopim prema tebi. Sve za tebe ?! To si valjda provalila.“
„Jesam, jesam. Sve me slušaš. Mnogo si mi bre fin.“ I par smajlija…
„Ovako, treba mi mala pomoć.“ Napisa snajka. Ja već pomislio treba neki frižider da nosim ili nešto da prevezem.
„Može. Kakva pomoć?“ Pitao sam i već se skenjao malo.
„Pa mala samo pomoć, ništa strašno. Mnogo me zasvrbelo bole. A već si pokazao da imaš želju da mi ugađaš. Pa ako možeš na kratko da dodješ da me samo kresneš i smiriš?“ Odahnuh.
„Pa šta mi teško snajka. Naravno da mogu.“ Sam srećan odgovorih.
„A kada bi mogao da dodješ?“ Baš joj se žuri.
„Kada bi tebi odgovaralo?“
„Slušaj, videla sam da su obe babe sa sprata izašle iz zgrade. Ono, bezbedni smo kod mene. Pa ti ako možeš, što pre, bilo bi odlično.“

Uzeo sam drugi telefon i već zvao kolege i najavio da neću odmah u kancelariju, da ću na sastanak neki pa kad dodjem.


„Evo me odmah.“ Već sam okrenuo auto i krenuo put nje.
„Ooo, baš lepo. Hvala ti snajkino. I nešto samo da se dogovorimo pre nego stigneš. Nemoj da mi se opustiš pa neke pregire i tako to. Dodješ na kres varijantu, razumeš. Samo me pojebeš i to je to. Da me smiriš na brzaka. Jesmo se dogovorili?“ Dobih instrukcije.
„Kao što već rekoh, kako god ti kažeš.“ Poslušan sam kao ker.
„Super. Vrata su otključana, čekam te u sobi. Polako zaključaj vrata, pošto su glasna.“

Brzo sam stigao, ali sam se parkirao malo dalje. Uzeo neke papire sa sobom, kao nešto da ponesem i eto me u zgradi. Tiho udjoh, otključano stvarno. Izuh se odmah i zaključah kako je rekla, polako.
Iz sobe se čuo njen glas. „Stigao?“
„Jesam.“ I ja kratko. „Ajde u sobu.“ Opet će snajka.

Ušao sam ali nisam bio spreman da je vidim baš takvu. Snajka je bila gola, okrenuta guzom ka vratima, da čim udjem u sobu vidim šta treba da radim. Soba taman zamračena koliko treba. Ona na sred kreveta, baš gde treba da ima mesta za mene.
Nisam imao iskustva sa plaćanjem usluga sexa. Ali ovako nešto, verujem da je ozbiljno skupo.


Rasna sisata žena, koja čeka da primi kurac, sve spremno.
„Auuu.“ Rekoh iznenadjeno. I odmah krenuh da se skidam.
„Rekla sam ti već. Na brzaka samo, zasvrbela me fino.“ Reče i protrlja picu kvalitetno.
Za tren sam bio i ja go i peo se na krevet kod nje. Kurac mi je bio dignut još u kolima.
„Nisam očekivao da te odmah vidim u ovom izdanju. E ovo je kao da sanjam snajka, samo da znaš.“
„Sam si kriv. Ispričao si mi sve i pokazao i sada nema nazad. Ima da radiš familijo.“
„Ovo nije posao snajka, ovo je čisto zadovoljstvo.“ Rekoh i pridjoh kurcem skroz uz nju.
„Ne zezaj me bre. Vidiš da mi mnogo treba. Za minut ću da završim, samo ga stavi više.“ Ubrzavala me.

Nastavci<< Moja Snajka Sofija – drugi dan
Please wait...
Možda Vam se sviđaju i ove
Komentiraj