Namestilo se tako da je bila u noćnoj smeni…
Prošlo je pola dva po ponoći. Nigde nikog , muk…
Gotovo da je jeziva tišina. Htela se povući u ugao, gde je ležaj, no, zakucao je neko na šiber. Pogledala je, bio je to Novak. On je bio radnik u vešeraju. Zapitao ju je ima li prljavih čaršafa, odneo bi ih u vešeraj.
Rekla je da će pogledati. Dok ih je ona sakupljala po prijemnoj ambulanti, on ju je pitao, da li ima posla. Rekla mu je da nista nema, da je takvo vreme ili za spavanje ili za sex…
Nasmijali su se, jer Nole je bio šaljivdžija.
Oniži čikica, proćelav sa pivskim stomačićem. Imao je šezdeset i dve. Baš neku noć, kad je tako nailazio, pričao joj je da još tri godine i ide u penziju.
Sakupila je peškire, čaršave, prinela ih. Usput ga upita kako on. Spava li mu se. Reče mu da njoj duša spava, ne bi smela zaspati, jer ima čvrst san. A noć je, može neka intervencija biti…
„, Milice, zašto ne skuvaš kafu?“ I on bi ju rado popio.
„Hajde, uđi Nole, đavole matori!“
Uz osmeh mu reče i otključa mu vrata.
Uđe Novak, zavali se na ležaj. Ispred njega bio je omanji stolić.
Milica prinese šoljicu sa kafom, stavi na solić, ode po svoju šolju. Sede kraj njega.
Započeli su priču. Pričao je Nole o svom, naglasi, dosadnom samačkom životu.
– „Od kad mi je pre pet godina umrla moja Rosa, veruj mi Milice, ovo nije život. Niti sa kim progovoriti, niti s kim kafu popiti. Sami smo, zidovi moje kuće i ja.“
– „A, vi niste imali dece?“
Priupita ga ona…
– „Nije Bog tako hteo. Rosa je bila bolešljiva i kad smo se uzeli. Večiti mi dever sa njom bijade. I tako prolaze dani, ja trčkaram za njima. Brojale su se potom i godine.“ Reče rezignirano…
– „Pa, zašto si svih ovih godina sam? Zašto nešto nisi priveo, Nole?“
Reče da je teško naći nešto čestito. Vršnjakinjama nije ni do čega, a kamo li do sexa.
A mlađe ga ne bi. Svako bi mlađe od njega…
-„A, ja Milice, nisam doktor… Ja sam u vešeraju, obični radnik, star čovek. Doktori, da prostiš, jebu svu noć! Svega sam se ja nagledao za ove tri decenije…“
Podvuče da je u njemu još potencijala. No, šta može, svestan je svoje samoće, živi tako, kako mora…
– „Moja sestro, pet godina, kako moje Rose nema, nisam ni za gole noge dotaknuo, a kamo li imao nešto sa nekom ženom. Zadrhtim celim telom, kad samo i pogledam na golišave noge. Evo, sad kad sevnuše tvoje butine, ja sam se „upiškio“…“
Osmehnuo se…
– „Daj ne zajebavaj, upìšao si se?“
– „Ma, nisam, to se tako kaže samo…Znaš već!?“
-„Auuuu, pet godina Novače, pet godina si suva kurca hahahaha…“
– „Smej se ti, smej… Ne dao Bog nikom…“
Pocrvenevši Novak prinese šoljicu sa kafom ka ustima.
Tad Milica nehotice razmaknu noge. Butine se još više ukazaše. Spusti on šoljicu na stolić. Pogleda Milicu, i gotovo drhtavim glasom prošaputa:
– „ Odoh, Milice, ostanem li, izludiću…“
Zavrati se od smeha Milica…
– „Eh, Novače , bekrijo… Idi tu u kupatilo i izdrkaj ga… Dok dođeš dole u vešeraj, proći će te.“
– „Šališ se?“
– „ Ne, ozbiljna sam. Niko neće znati… Slobodno idi.“
Ustade Nole, napravi nekoliko koraka, stiže do kupatila, otvori vrata i uđe. Nije zatvorio vrata za sobom. Poluotvorena ih ostavi. Otkopča kajiš, spusti pantalone na članke. Iz gaća mu istrča zapanjujuće za Milicu. Neverovatan prizor. Ni nižeg čoveka niti većeg kurca.
Stajao je tako da ga je gledala sa boka. Uzeo ga je u šaku. Koliko ga je imalo u šaci, još dužina i pol su bile iznad šake.
