Prelepo jutro,sunce je prodiralo u sobu,otvorila sam oci,sanjala sam sve ono sto se dogodilo ono sto vec znate,ono sto sam vam vec isprcala ali bilo je tu puno vise ali samo u snu.Secala sam se sta smo radili sinoc na vratima moje sobe,secala sam se kako mu je bio tvrd dok je spricao po meni,sve je bio kriv onaj telefon prokleti.
Ubrzo smo se muz i ja rastali,sve je saznao, a ja se nisam trudila da to promenim,ja sam zadrzala kucu ali je on dobio njega.Sam je tako odlucio,vise nije dolazio.
Cesti moji pozivi na koje nije odgovarao,molila sam ga da dodje da razgovaramo.Izvinjavala se bezbroj puta.Ali nista se nije promenilo.Zivim sama,bez onih manira,bez strasti,bez zelje ikakve.Tu i tamo kao skok,obavim duznost telu,bez emocija,bez osecaja.Prosla je evo cela godina,zato sam se odlucila ovo da napisem jer sve je bila moja krivnja.
Ali,tako bi zelela da mi se javi,da mi oprosti,ja sam njemu sve vec davno oprostila ako sam sta i imala,da mu oprostim.
A da ponovo s njim nezgresim.Kad malo bolje film vratim,sve je to bilo Oralno,samo Oralno.
Pa zasto mi onda ne oprosti,zasto????
Uzela sam telefon neznam po koji put,okrenula njegov broj.Odjednom glas se zacuo.HALO!!!!!!
Prelijepo. Steta da se ljuti na tebe.