Otkad je Vili otišao iz baze, a na njegovo mesto došao žutokosi amerikanac Albert sve se je poremetilo. Pored toga što sam ostao bez dobrog sexa, Albertu je trebalo jako puno vremena da se navikne na posao, a i iskreno govoreći nije ga radio ko zna kako dobro. To je rezultiralo velikom nervozom kod ostalih članova naše male ekspedicije. Ta nervoza se ponekad osećala u vazduhu da se mogla nožem seći.
Meni je bilo mislim najteže. Pored hroničnog nedostatka sexa, Albert je bio osoba sa kojom niko nije mogao da uspostavi bilo kakav normalan kontakt, pa tako ni ja. Naročito mi je bilo dosadno uveče, nakon večere, jer nisam imao sa kim da igram šah i ispijam pivo. Jednostavno je sa mene otpadalo meso od dosade.
Jedne večeri, samo što smo jeli, ljudi su počeli da se razilaze. Inženjeri odoše u svoju kabinu, Eskim se povuče u svoju radio sobu, a Magdalena sede u fotelju i uze po običaju neku svoju knjigu da čita. Albert se je, kao i svake prethodne večeri kulturno pozdravio i otišao u svoju sobu na spavanje. Da li je moguće da u ovoj pustinji, niko od ovih ljudi ne želi da se druži.
Otovrio sam limenku piva i seo u fotelju pored Magdalene. Ćutao sam i čekao da me pogleda kako bih započeo neki razgovor. Ona je uporno čitala svoju knjigu, dok odjednom ne podiže pogled ka meni, zaklopi knjigu i tiho reče:
– Nešto si hteo da mi kažeš?
– Ne… da… sad ovaj ne znam – zatekla me.
– Pa da ili ne? – upita ona ponovo.
– Hteo sam nešto da ti kažem, ali sam zaboravio… – brzo sam se snašao.
– Zaboravio?
– Da. Zbunio me tvoj pogled tih tvojih zelenih očiju… – počeo sam da serem u nameri da isprovociram neki razgovor ili nešto više. Mada, istine radi, Magdalena je zaista imala predivne zelene oči. Njena duga crna kosa i lepo belo lice su činili jednu sasvim ukusnu kombinaciju. Inače, ona je bila jedna zgodna i lepo gradjena devojka, sa zrelim telom 30-to godišnjakinje. Samo da su joj sise bile malo veće.
– Duleee…. – oteže ona prekorno – ti znaš da kod mene te fore ne pale.
– Znam, zato sam i rekao. Pretpostavio sam da to nećeš shvatiti kao moje udvaranje. Ne znam kako do sada nisam primetio tu lepu boju tvojih očiju.
– Ma nemoj – reče ona drsko – možda zato što si se suviše družio sa Vilijem…
– Kako misliš?
– Pa znaš ti dobro… – sada nisam bio siguran na šta gadja.
– Ma daj ostavi sad njega… nego daj da pričamo o nečemu…
– Pa kad već hoćeš da pričamo, hajde da pričamo o njemu. Ionako ste bili kao momak i devojka…
Sada nisam bio siguran da li ona nešto zna. Možda samo naslućuje, pa sada hoće da me isprovocira.
– Pa dobro, bili smo bliski – rekoh ja neodredjeno.
– Znaš da mi se on udvarao – reče Magdalena.
– Znam.
– Kako to da ti nikada nisi pokušao?
– Pa on mi je rekao da kod tebe nema šansi…
– Pa ti nisi ni posumnjao u tako nešto… bar da si probao…
– Evo pokušavam sada.
– Da sada sam ti i ja dobra kada nema Vilija…
– Nemoj tako, stvarno ne znam o čemu govoriš.
– Dodji ovamo – reče ona i ustade iz fotelje. Bila je ljuta i nadurena, tako da sam sumnjao da idemo na sex kada me je povela gore na sprat ka sobama. Ušli smo u njenu sobu i ona me privuče ka zidu.
