Dobro, dobro, smiri se, smisliću nešto, videću već u ponedeljak, jel hoćeš da mi kažeš, zašto ste se razišli, u čemu je problem, jel te maltretirao….?
Ma ko bre da me maltretira, Darkooo, da li si normalan, pa on je kao devojčica….Ne bih sad o o tome Marko, jel to ok, drugi put ćemo……..
Važi mala – rekoh joj iako je bila starija 5 godina od mene – zovem te u ponedeljak, utorak, čim budem imao neku informaciju, moram da se vidim sa advokatom, kako to može da se izvede.
Važi Markić, čekam da mi se javiš , ljubim te i čuvaj se, ti si mi sad jedina nada…………
Ne brini ništa javljam ti se…
Ćao!
Ćao!
Nastavio sam da ležim i razmišljam šta se to tamo izdešavalo. Jbg, nešto ću morati da uradim i pokušam da joj pomognem mada je vrlo teško dobiti američke papire.
U ponedeljak sam odmah zakazao sastanak kod mog advokata, koji mi je sredio američko državljanstvo, na neke fore, to je opet duga priča, tako da više nisam Marko, nego sam postao Mark Conneli. Izložio sam mu problem i on mi je odmah predložio kao najbolju varijantu, da uradim sledeće: pošto ja tehnički gledano nemam više nikakve veze sa svojom pravom porodicom, najjednostavnije je, da fiktivno oženim svoju sestru, i to će proći.
Iako sam već navikao na mnoge mahinacije i prevare, ovo me je malo zbunilo.
Pa to mi je sestra – rekao sam mu
Pa znam, ali to je za nju najsigurniji način da dobije papire.
OK, rekoh, tako ću da uradim.
Objasnio mi je sve detalje, rekao da će on to sve srediti naravno uz odgovarajući nadoknadu.
Verovao sam tom debeljuškastom jevrejinu, koji je bio fantastičan advokat, jer mi je toliko puta pomogao i izvukao me iz raznih sranja. Bio je on i advokat nekih mafijaša iz Kolumbije, tako da je umeo vrlo vešto da prevari zakon.
Kasnije kad sam završio posao, i stigao kući, prvo sam nazvao Lidiju i saopštio joj kako stoje stvari.
Ma super, sve ću da uradim samo da se izvučem odavde.
Narednih mesec dana sam sredjivao sa advokatom pojedinosti oko njenog dolaska. I napokon kad je sve bilo sredjeno, poslao sam joj novac za kartu i još malo preko toga da joj se nadje, pošto sam predpostavljao da je bez novca. Nisam imao pojma da je ona sve vreme krila od mame i tate, da napušta zemlju i da dolazi kod mene. To sam saznao sasvim slučajno, u jednom razgovoru sa mamom, kad sam nazvao a Lidija nije bila kod kuće.
Mama je bila iznenadjena, ali je reagovala sasvim hladno i smireno, rekavši:
Pa nek ide, i ti si pobegao zbog svojih gluposti, a sad beži i ona zbog svojih, eh kakvu sam to decu rodila….
Nemoj tako mama, pa nisam više ja onaj od nekad….
Neka joj je sa srećom, pomozi joj……
Tako nekako se završio naš razgovor.
Nisam znao o čemu se radi, ali jbg, šta je tu je.
Kasnije tog dana Lidija mi se javila, bila je malo uzrujana, zato što sam rekao mami da dolazi.
Pa nisam znao da kriješ od njih, ništa mi nije jasno….
Objasniću ti sutra, kad se vidmo, neću da dozvolim da mi bilo šta pokvari dolazak, vidimo se sutra Markić, jedva čekam.
Vidimo se mala, čekam te na aerodromu.
Lidija je doletela oko podneva po američkom vremenu. Stajao sam iza velikog stakla tražeći je pogledom medju masom ljudi koji su izlazili, pristizali sa svih strana. Nisam je video 15 godina, i tada mi je prošlo kroz glavu, da ja nju u stvari i ne znam, da nemam pojma kako moja sestra sada izgleda. Gledao sam, čekao osvrtao se, nije je bilo, već sam se uplašio da se nije dogodilo nešto ne predvidjeno. U pičku materinu, razmišljao sam, gledajući kroz staklo, napinjao sam se iz sve snage da je ugledam. Tada me je neko dodirnuo po ramenu. Osvrnuo sam se i ugledao jednu raskošnu rasnu plavušu, sa velikim crnim naočarima.
Ovo je uvek bila najbolja prica na pusici
volio bi jebati seku jel
lijepa prica uh
I moj tata od kad me jebe ljubomoran na mog muza
Odlicna prica
Budimo ljudi. Ni zivotinje to ne rade.