Dosla majka u posetu sinu i snahi.
Prolazilo je vreme, majci se usladilo kod sina, a tu je i prelepa snajka i dve malene unucice. prosek je kvarila prija, snahina majka koja je i inace zivela sa njima… Nije da je njen sin prizetko, ali kao da je tako…
Prija joj je ipak dobro dosla za brigu o unukama i za svakodnevnu setnju u obliznji parkic kod gradske Crkve.
Snaha je drzala butik a sin nabavljao robu i vodio knjigovodstvo.
Butik tekstilne robe je bio u gradskom trgovackom kvartu, sa jos puno slicnih prodavnica i po nekim kaficem i picerijom.
Sin joj je cesto odlazio u nabavku kod raznih proizvodjaca, a najcesce u gradu, gde mu je ziveo stariji brat.
Lep joj je sin, ali, morala je sebi da prizna, jos lepsa snajka…
Visoka, vitka, dugih vretenastih nogu, tankog struka i malenih ali cvrstih dojki…
Nemirna plava kosa joj je krasila trouglasto lice, sa krupnim zelenim ocima, prcastim nosicem i lepim, punim usnama.
Srecna je bila sto joj je u sinu nasla “parnjaka”! I stvarno vazili su za jedan od najlepsih parova u kraju!
Zbog prirode posla, a i zaista druzeljubljivih i gostoprimljivih, veselih i duhovitih, kakvi su bili – cesto su im u goste dolazili poslovni partneri i prijatelji… Po nekada su poslove zavrsavali u kaficu “Preko puta” koji su drzali dva brata: mladi, visoki, lepo obuceni kako samo ume i moze bogat svet.
Jednog dana, tek sto je zavrsila telefonski razgovor sa sinom, koji ju je obavestio, da je upravo doputovao kod starijeg brata i da su svi dobro i da je pozdravljaju, i da ce sutradan ici po robu – u stan udje snaha…
Nije cestito ni da’nula dusom, kada se oglasi zvonce na ulaznim vratima…
To su bila, ona dva mlada vlasnika kafica: “Preko puta”!
– Evo dodjosmo mi kod vas! – rece stariji…
– Kada necete vi kod nas! – dodade mladji.
– Nije “Kafic” za babe! – u istom “tonu” odgovori svekrva…
– Evo cokolade za male devojcice, i ratluk za njihove bakice! – rece mladji…
– Parfem, slomicu jezik, ako mu kazem ime, za lepu domacicu… A “Smirnovka” za domacina… Sta… Nije tu??? – cudio se stariji…
Prija odmah, kao po necijoj komandi, spremi devojcice i izvede ih napolje, zvala je i nju, ali majka je mislila da menja sina, domacina…
Dok je snaha kuvala kafu, ponudi ih picem… Oni pozelese vodku, koju su imali u prepunom bifeu… Onako letimicno primeti, pored raznovrsnog pica, jos nekoliko flasa “SMIRNOF” votke. Otvorila je bocu i nasula pice u case sa ledom i kriskama limuna, koje snaha donese na posluzavniku… Behu samo tri case…
“Nista zato, – pomisli, – i onako, ne bih sa limunom!”, pa rece:
– Ja cu iz poklopca, tek toliko da nazdravim… Mesto sina, koji se upravo javio sa puta, telefonom…
– Ih, da smo znali, ne bi dosli! – rekose u glas…
– A sto, nismo Turci, pa da smo u “Avale” i nosimo Feredzu i Zar… – rece snaha, koja se vec presvukla u laganu kucnu haljinu, od kineske svile, koja se pri svakom koraku otvarala, gotovo do nehajno zavezanog pojasa, i pokazivala duge noge na papucama sa visokom stiklom… Pripijala se svila i isticala gotovo svaku oblinu njenog prelepog tela…
