Can I help you – upitao sam je
Markić, nije valjda da me ne prepoznaješ – reče skidajući velike crne naočare
Lidijaaaaaaaa – glas je bio njen, ali sve ostalo nije, bila je to neka sasvim druga osoba.
Jako smo se zagrlili, stezao sam je iz sve snage. Bio je to trenutak istine, tek sam tad shvatio koliko mi je nedostajala.
Plakala je.
Tako sam srećna Marko, tako sam srećna…….
Nemoj, ne plači, razmazaće ti se šminka – rekoh joj brišući joj suzu prstom.
Idemo, hajde – zagrlio sam je preko ramena povukao njen veliki kofer te krenusmo ka izlazu.
Jbt nisam te prepoznao, koliko si se promenila, skroz si drugačija.
Nadam se da misliš da sam se promenila na bolje?
Pa naravno, na bolje, super izgledaš, baš mi je drago.
I ti si se promenio Marko, nisi više onaj klinac koji je zbrisao pred policijom u trenerci i patikama, vidi ga, skupo odelo, skupe cipele, ni ja tebe nisam prepoznala…
Nisam – nasmejao sam se
Kad smo došli do kola, ona se oduševila.
Markooo, jer ovo tvoj džip, jebote koliki je, šta je bre ovo , tenk…?
Samo sam se nasmejao.
Seli smo u kola i dovezli se do mog stana. Prekidali smo jedno drugog u priči, jer je bilo toliko toga da se ispriča.
Ušli smo u podzemnu garažu moje zgrade, Lidija je bila sve oduševljenija iz sekunda u sekund.
Popeli smo se liftom do 27-og sprata i ušli u stan.
Wauuu Marko, kakav stan – nije prestajala da komentariše oduševljavajući se.
Lep ti je stan, lepa je zgrada, grad je fantastičan, sve je lepo, baš sam srećna.
I treba da budeš, ovo je dnevna soba, ovde je kuhinja sa trpezarijom, ovde je terasa, vidiš, ovde je kupatilo, ovo je moja radna soba – pokazivao sam joj svoj stan na 27-mom spratu, u kom sam živeo.
Ijaoooo imaš i djakuziiiii…………
Imam – nasmejao sam se – ovde je bila do sada moja spavaća soba a od sada je tvoja, imaš ovaj veliki krevet, da se dobro odmoriš u tišini, a ja ću spavati u dnevnoj ………dok ne kupim još jedan krevet da ga ubacim u radnu sobu…
Neee Marko nema govora, ja ću spavati u dnevnoj, nema šanse da se ti mučiš………..
Ma samo se ti opusti, i ovaj u dnevnoj je super za spavanje, pa da li znaš koliko sam puta tu zaspao i prespavao uz tv, pošto u spavaćoj nemam tv.
Vratili smo se u dnevnu sobu, ja sam nam sipao piće, udobno smo se smestili, ona na veliki trosed ja na svoju fotelju i krenuli smo u priču.
Polako opušteno.
Pričala mi je o svemu, o svakakvim dešavanjima, o životu, pa 15 godina nije malo, kad ne vidiš nekog. Izgledala mi je kao stranac, nisam imao osećaj da je to moja sestra, Lidija.
Skroz se promenila, posmatrao sam je dok je pričala sedeći na trosedu.
Kosa joj je bila plava, talasasta, nekako se raskrupnjala, grudi su joj bile baš velike, jake noge u crnim najlon čarapama, lepo oblikovane butine, sva je nekako bila sočnija i zrelija u odnosu na onu Lidiju koju sam ostavio kad sam pobegao. Postala je prava rasna plavuša. Bio sam ponosan zbog toga.
Pričala mi je o svemu i svačemu, ali je uporno izbegavala temu svog braka i svog razvoda.
A reci mi, zašto si se razvela, šta je puklo,…. pa bili ste zajedno …koliko deset godina, rekla si mi da je on jako fin i pažljiv, osećajan čovek, jer tako?
Ovo je uvek bila najbolja prica na pusici
volio bi jebati seku jel
lijepa prica uh
I moj tata od kad me jebe ljubomoran na mog muza
Odlicna prica
Budimo ljudi. Ni zivotinje to ne rade.