Nastavak od Plave Jabuke (Helena)
6 .dan
Cijela obitelj je u dnevnom boravku apartmana.
Gregor: – „Istina, prvenstveno mi treba pomoć u uredu.”
Helena: – „Da, tako je.”
Helena se okrene prema Miji i kaže: -”Dušo, tako mi je žao što se moraš vratiti kući, to nije pošteno. Ma ne, ipak mislim da se ja moram vratiti. Bilo bi ti previše brinuti o kući i raditi u uredu.”
Mia: – „Ma daj mama, u redu je. Ovo je dobra prilika da bolje upoznam posao. Ne brini.”
Helena: – „Jesi li sigurna?”
Mia: – „Da, sigurna sam”
Gregor: – „Žao mi je Mia. Obećajem da ću ti nadoknaditi to. Jesi se raspakirala?”
Mia: – „Nisam, daj mi 10 minuta i možemo krenuti.”
Mia je otišla u svoju sobu, a Helena se zamislila: – „Ne mogu vjerovati da se ovo događa. Nakon toliko godina napokon bismo trebali imati obiteljsko ljetovanje i sada… Kako da ne poludim? Jesam li ljuta? Naravno da jesam. Jebemu Gregorov posao. Ali znam da nije on kriv. Sad mu treba moja podrška, znam da mu nije lako. Trebala bih ići s njim, ali teško je ostaviti djecu samu ovdje. Također, Mia mu može pomagati u uredu. Ovo je prilika da se Daniel i ja ponovno zbližimo. Mislim da će sve biti u redu. Samo se moram opustiti.”
Gregor je nazvao je Gabrijelu i ona je promijenila let za njega i Miu.
Helena: – „Gregor, jesi li dobro, jesi li spreman za putovanje? Možda bi trebao još odspavati nekoliko sati prije odlaska?”
Gregor: – „Ne, draga, dobro sam. Želim krenuti što prije. Za 4 sata imamo let”
Helena: – „Moraš barem doručkovati.”
Gregor: – „Samo ako Mia treba jesti. Ako ne, onda ćemo jesti usput.”
Helena: – „U redu, iznijet ću tvoju prtljagu iz sobe.”
Helena je otišla u sobu po Gregorovu prtljagu i ubrzo su se Helena i Mia vratile sa koferima.
Mia: – „Dobro, spremna sam.”
Gregor: – „Možemo ići.”
Helena: – „Čekaj malo, idem se obući pa ćemo vas ispratiti.”
Gregor: – „Ne, vratite se vas dvoje u krevet.”
Gregor je prišao Danielu i zagrlio ga.
Gregor: – „Sine, pokušajte maksimalno uživati i učini sve da se mama dobro zabavi.”
Daniel: – „Naravno, tata.”
Zatim Gregor prilazi Heleni i poljubi je.
Gregor: – „Draga, tako mi je žao…”
Helena: – „U redu je, samo neka Tomislav bude dobro pa će biti još ovakvih prilika.”
Daniel: – „Ne znam kako da kažem, ali nedostajat ćeš mi.”
Mia: – „Da, naravno, ha ha. Možda ćeš i meni nedostajati ako budem imala vremena, ha ha.”
Gregor i Mia odlaze su otišli. Daniel je zatvorio vrata i pogledao svoju majku. Helena je stajala u dnevnom boravku. Izgledala je tužno. Nije ni primijetila da joj je naramenica gotovo prozirne spavaćice pala preko ramena.
Helena je razmišljala: – „Sada moram biti jaka. Ne smijem plakati pred Danielom.”
Daniel je prišao Heleni i zagrlio je. Helena je i njega čvrsto zagrlila, suzdržavajući se da ne zaplače.
Daniel: – „U redu mama, ugušit ćeš me.”
Helena: – „Oprosti.”
Daniel: – „U redu je.”
Helena: – „Pa, zapravo bi ti trebao biti tužan.”
Daniel: – „Ha ha, ne.”
Helena: – „Ma daj, nijedan dečko ne želi provesti ljetovanje sa mamom. Kad sam bila tvojih godina, da sam morala provesti odmor s mamom i tatom, poludila bih, ali obećavam, dobro ćeš se provesti sa mnom.”
Daniel: – „Siguran sam da hoćemo.”
Helena: – „U redu, mislim da se sada možemo vratiti na spavanje.”
Daniel” – „Dobra ideja.”
