Kada je stražar stigao, ona je stajala na vratima ćelije. Pogledao ju je i iznenadio se kad je vidio da mu se smiješi. Uzvratio joj je osmijeh.
„Dolaziš ovdje već neko vrijeme i znam da me gledaš. Znam da ti se sviđa ono što vidiš. Znaš da hrana nije baš dobra i da je nema puno. Ako bi nam možda donio malo bolji izbor i više, možda bih bila voljna biti dobra prema tebi.“
„Šta misliš?“
„Mislim, možda bih ti mogla lijepo oralno popušiti.“
„Stvarno?“
„Naravno, ali moraš biti ljubazan prema meni.“
Momak se osvrnuo kao da ga neko sluša. Zatim je rekao: “U redu, možda ti mogu donijeti nešto bolje kad donesem ručak.”
“Dobro, moj sin želi čizburger i pomfrit, a ja bih voljela finu salatu s piletinom s roštilja.”
“Mogu to. Ali prvo moraš platiti.”
Andrea je osjetila kako je prošla jeza. Ne zbog pušenja, već zbog činjenice da je on, čini se, pristao na plan. “U redu, imaš li ključeve sa sobom?”
“Ne, ne daju mi ih. Ali znam gdje ih čuvaju.”
“Dobro, onda ih uzmi i požuri. Jedva čekam”, rekla je Andrea.
“Ovo nije trik, zar ne?”
Andrea se suzdržala da se nasmiješi. Ovaj tip nije bio najsjajnija sijalica, ali to im je išlo u prilog.
“Naravno da nije trik. Kako bismo uopšte izašli s ostrva?” To je dobro pitanje, pomislila je Andrea.
Čuvar se nasmiješio i požurio iz tamnice.
Andrea je rekla: „Sada ću pokušati da ga pritisnem uz rešetke. Ti se ispružiš kada bude pravo vrijeme i uhvatiš ga oko vrata. Ja ću uzeti ključeve i mi ćemo izaći odavde.“
„Šta će se desiti kada izađemo iz tamnice?“
„Ne znam. Morat ćemo preći taj most kada stignemo do njega.“
Kada se stražar nije vratio za sat vremena, Andrea i David su pomislili da je izgubio živce. Spremali su se odustati kada su čuli kako se vrata tamnice otvaraju. Osjetili su olakšanje kada su vidjeli stražara kako silazi niz stepenice.
„Nismo mislili da se vraćaš“, rekla je Andrea.
„Morao sam čekati da Lanier i Djovani odu. Otišli su u grad zbog nečega, tako da imamo malo vremena.“
„Dobro“, rekla je Andrea, misleći da je to dobro iz nekog drugog razloga, a ne iz onog koji je on mislio.
„Reci sinu da se povuče. Skroz nazad do zida.“
„Davide, pomakni se“, rekla je Andreaa i namignula.
Stražar je pažljivo otvorio vrata i pustio Andreu da izađe. Čim je izašla iz ćelije, okrenula je stražara i pala mu na koljena. Učinila je to brzo jer nije htjela riskirati da se on odmakne od vrata.
“Mmmmm, uživat ću u ovome”, rekla je dok mu je otvarala patentni zatvarač i zavlačila ga u hlače. Kada je izvadila njegov kurac, pomilovala ga je. “Ovo je lijepo. Uživaću u njegovom pušenju.”
“Pa, popuši ga”, rekao je stražar, privlačeći Andreinu glavu na svoj kurac.
Uzela je njegov kurac u usta uz stenjanje što nije bila samo gluma. Voljela je sisati kurac, čak i ovog gada. Pušila ga je i milovala. Mogla je vidjeti Davida kako se tiho kreće iza stražara. Ispuštala je glasne zvukove sisanja kako bi se uvjerila da ne čuje njenog sina kako se miče. Kada je znala da je David blizu, brže je pomilovala stražara.
“Dovraga, kučko, isisaćeš mi jaja”, stenjao je stražar dok je počeo pumpati bokovima.
