Te večeri mi jasno rekao, molim te sjedi i poslušaj me, nemoj mi ništa odmah odgovoriti, samo poslušaj šta govorim a onda razmisli o svemu tome pa ćeš mi reći neki drugi dan.
Smirila sam se, sjela slušala ga. Govorio je polako i smireno, prvo o nama i našem životu, pa o tom sto se ja tako agresivno prema njemu ponašam, a naglasio mi je da su to moje traume koje imam od prije.
Ustao je, otišao u sobu, obukao se, došao do mene, nježno me zagrlio i rekao.
Došli smo do kraja, na tebi je, razmisli i odluči, ja čekam ali neću dugo čekati.
Moj izgled i seksualni život. Danas, sad sa svojih 36 godina, 58 kilograma težine, 172 cm visine i još tome povisoke potpetice, sa prsima skoro četvorke, uvijek dužom plavom kosom, zelenim očima, elegantnim stilom odijevanja i šminkanja mislim da izgledam privlačno i poželjno.
Prvi muškarac u životu bio mi je muž. U braku i poslije braka nisam imala avanture ali sam bila prisiljena nekoliko puta dignuti noge drugim muškarcima većinom zbog dobijanja ili zadržavanja radnog mjesta.
Moje priče su dio mog života i baš onakve kako se to sve u stvarnosti i dogodilo.
U njima ima ljubavi, situacija iz običnog života, erotike i seksa, smijeha i suza.
I sad dok moj Vedran spava u drugoj sobi, ja sjedim i pišem. Dani mi nekako prolaze, na poslu sam od jutra do mraka, a kad dodjem u stan postaje mi nesnošljivo tijesno, neznam šta bi radila, sama pijem kavu i večeravam, veliki bračni krevet mi je tjesan, ponekad dugo u noć plačem, san teško dolazi na moje oči.
Pišem i tako sama sebe tješim, a možda bi jednostavno trebala ustati, doći do Vedrana, pružit mu ruku, pogledati u njegove snene plave oči, poljubiti ga, zagrliti i reći, oprosti mi, oprosti mi.
Autor: Andrea
