Posle desetine snimaka i slika, odlučila sam da se malo posvetim svom ličnom čmariću. Ustala sam sa stolice, legla na krevet i ponovo namestila ogledalo ispred sebe. Raširila sam noge, spustila guzu niže i sada se moj mali čmar nazirao između velikih, belih guzova. Morala sam dobro da se potrudim kako bi ih raširila dovoljno da bolje osmotrim svoj anus.
Mislila sam da će mi se zgaditi, ali naprotiv… bio je baš sladak. Tamniji od ostalog dela guze i naboranije teksture. Naravno, bio je skroz zatvoren.
Stidljivo sam prišla kažiprstom ka njemu i malo ga dotakla. Odmah sam se trgla i on se još čvršće zatvorio. Pokušala sam ponovo ali sam imala neopisiv strah. Odlučila sam ipak da malo kružim oko njega prstom, i osećaj je bio veoma čudan.
Mazila sam se tako neko vreme i potom primakla prst nosu. Nije smrdelo, više kao neki jak, snažan miris mojih gaćica koje bi nosila ceo dan. Miris koji mi je bio poznat ali nikada nisam o njemu razmišljala na ovaj način.
Pokušala sam da se opustim pa sam malo pomazila ribicu i igrala se sa njom dok nisam skupila hrabrosti da opet pokušam. Ponovo sam zatim krenula prstom ka čmaru i čim sam ga samo malo jače pritisnula, uplašila sam se i odustala.
Nije vredelo. Dala sam sve od sebe ali… prosto nisam mogla sama. Trebala mi je pomoć a ja sam znala samo jednu osobu koja je imala i znanje i iskustvo u tome. Da, morala sam da se obratim svom tati, koliko god to zvučalo čudno. Ako želim da ikada zadržim muškarca, moram da se potrudim… moram da naučim i da “ubijem” strah.
4. ZNANJE JE MOĆ
Ceo naredni dan sam gledala u sat čekajući da kazaljke pokažu petnaest časova. Bila sam napeta ali sam takođe i jedva čekala da ispričam tati svoj problem straha. Nervozno sam šetkala po kući dok nisam čula tatin auto. Srce mi je tada preskočilo!
Sela sam na kauč u dnevnoj sobi i čekala da uđe. Imala sam na sebi istu onu haljinu od juče.
Tata: “Da li je to moja ćerkica jedinica? Može zagrljaj?”
Ostala sam da sedim na kauču i tužno sam ga gledala. Znao je odmah da nešto nije u redu.
Tata: “Da čujem? Ko te je sad tako rastužio?” – prišao mi je i zagrlio me čvrsto.
Pufnica: “Niko tata… samo… samo želim pomoć i… želim tvoju pomoć.” – govorila sam piskavim glasom.
Tata: “Pa ne brini ništa, zato sam tu. Čekaj samo da se raskomotim i prelazimo na rešavanje toga što te muči.”
Lice mi je ponovo zasijalo iako nisam i dalje znala kako će tata reagovati na moj predlog. Presvukao se na brzinu i sada je u komotnoj trenerci sedeo pored mene.
Tata: “Dakle, da čujem? Šta te to toliko muči?”
Pufnice: “Ali prvo obećaj da ćeš mi pomoći!”
Tata: “Zar ne bi bio red da prvo čujem o čemu se radi?”
Pufnica: “Obećaj!” – zahtevala sam.
Tata: “Pufnicee… dobro. Evo obećavam.” – nije bio potpuno srećan zbog toga, ali prihvatio je moj zahtev.
Pufnica: “Nemoj da se ljutiš, ali juče sam gledala neke filmiće, znaš… vezano za… anal.”
Tata: “I to te muči? Ma ništa se ne brini, to je sasvim u redu. Znatiželjna si i to čak i podržavam. Trebaš da se interesuješ za te stvari… Nego, jel ti se makar malo svidelo?”
