Ubrzo nakon toga kada sam ja bio uporan i zvao je telefonom i kada vise nije mogla da izbegava, otkrila mi se, na moje ogromno iznenadjenje, tek kada sam se sabrao posle saznanja uvideo sam da mi je kurac ogroman. Kasnije sam se pitao kako bih reagovao i da sam znao, s obzirom na utiske iz proslosti, verovatno isto, neznam mozda… ali sigurno je jedno, a to da smo posle tog zajednicki provedenog leta, i pisama i poziva nakon toga oboje gajili jos neka osecanja jedno prema drugom, da ne kazem privlacnost, a za koja mozda nismo priznavali ni sami sebi. Ona se uzbudjivala sigurno jer sve one poruke sigurno nisu bile bas sala, a ja? Ja sam se sada opustio, bolje reci prepustio, shvativsi da se i kod nje nesto cudno desava i jednostavno odlucio da vise ne bezim, jer to mi je itekako prijalo i jako jako uzbudjivalo. Sada sam ja bio taj koji joj je slao provokativne poruke jer jako me interesovalo kako ce da reaguje. “Cesto sam mislio na tebe, svih ovih godina”, “Puno mi nedostajes, i voleo bih da se vidimo”. A dobijao “i ti meni puno nedostajes, nije bilo dana da nemislim na tebe, ali to sam ti vec ranije rekla” . “Neznam sta je bila sala, a sta ne od onog ranije”, “pa… sale je bilo… ali samo malo”.
Bila je tako zagonetna i nedorecena i ja sam poceo da ludim od uzbudjenja. Predlozio sam joj da se nadjemo na internetu, na nekom chetu, sto je prihvatila, razmenili smo i meilove. Vec sutradan sam dobio poruku od nje: ”Cao braco, izvini na onoj maloj sali, ali od jedne prijateljice na faksu sam dobila tvoj broj. Pa gde si ti sve ove godine, ocekivala sam da mi se javis, na poslednje pismo mi nisi ni odgovorio. Kao da si zaboravio svoju malu sestricu. Mada, ja vise i nisam tako mala, napunila sam 23 i vec sam asistent na faksu. Kao sto sam ti i ranije pisala puno mi nedostajes i jedva cekam da te vidim, zagrlim… svih ovih godina sam stalno imala tvoju sliku sa sobom (i hvalila se kod drugarica, cak sam ranije govorila da mi je to decko, neljutis se valjda). Nadam se da si se i ti barem malo mene uzeleo, makar samo delic koliko ja tebe. Javi se, puno te volim i ljubim”
Odmah sam joj odgovorio i tako se nastavilo nase dopisivanje, koje je lagano ali sigurno prelazilo granicu:
Ja: “Haj sestrice, prvo za onu salu se neljutim nema veze. A sada da budem potpuno iskren, i ti si meni jako nedostajala i cesto sam mislio na tebe. Jos uvek cuvam onu sliku koju si mi poslala dok sam bio u vojsci. Verovala ili ne i ja sam tebe u vojsci predstavljao kao moju curu, nasta su mi svi vojnici zavideli. I ja jedva cekam da te vidim, zagrlim i izljubim. Posalji mi neku sliku da vidim kako sada izgledas, a ja ti uz ovu poruku saljem svoju. Obecaj mi da ces doci odmah posle ferija na faksu, da provedemo zajedno jos jedno leto, jer i kod mene su se mnoge stvari promenile, sada zivim sam, ali o tome i jos o masi porodicnih stvari pricacemo kada se vidimo. Ocekujem tvoj odgovor, puno te voli tvoj brat Nikola”.
Ona: “Haj braco, prvo ono za leto stoji, jedva cekam. Na slici si pravi dasa, nisi se mnogo promenio i jos mi lepse izgledas. Ocekujem naravno komentar i za svoju sliku, koju ti saljem. Ljubim te, javi se”.
